Page 53 - Platon - Država
P. 53
— Pravilno si zaključio. — A da li je pripovedanje i kad pesnik prenosi
c — Onda ćemo se složiti i u tome da ο ljudima treba reći koje su izgovorene, i kad opisuje ono što se desilo
tako govoriti tek kad utvrdimo šta je pravičnost i da između tih govora?
ona zaista koristi onome ko je poseduje, pa bilo da nam — Kako da nije?
on izgleda ili ne izgleda pravičan. c — A kad pesnik nešto kaže tako kao da to govori
— Tako je. neko drugi, zar onda nećemo reći da on svoj govor dote-
VI. — Sada ćemo završiti naša razmatranja ο zasno ruje prema onoj osobi koju u govoru zamenjuje?
vanosti priča, a posle toga mislim da treba da razmotrimo — Razume se.
ono što se odnosi na njihov izraz (stil). Tek kad sve to — A činiti sebe sličnim nekoj drugoj osobi, bilo
završimo, postaće nam jasno šta i kako se može govoriti. glasom ili držanjem, da li to znači podražavati je?
Adeimant će na to: — Dabogme.
—·
— Ne razumem kako to misliš. povedaju Prema tome, i on i ostali pesnici, izgleda, pri-
podražavajući.
d — Ali zaista bi trebalo da me razumeš — rekoh ja. — Tako je.
— Možda će ti na ovaj način biti jasnije: zar nije sve — Ako se, međutim, pesnik nikad ne skriva, onda
što nam mitolozi ili pesnici govore samo pričanje ο do d su ćela njegova pesma i pripovedanje bez podražavanja.
gađajima koji su bih, ili koji jesu, ili koji će biti? A da ne bi opet rekao da ne razumeš kako to biva, reći
— Doista, kako bi moglo biti drukčije — reče on. ću ti. Kad Homer priča kako je Hris došao i doneo novaca
— A zar nama oni to ne predaju ili jednostavnim da otkupi kćer i kako on moli Ahejce, pre svega kraljeve,
pričanjem, ili podražavanjem, ili na oba ova načina? pa zatim ne produžava kao da to govori Hris, već priča
— To bih želeo bolje da razumem. to Homer, onda je to, to znaš, jednostavno pripovedanje
— Izgleda da sam smešan i nejasan učitelj — re- i nije podražavanje. To bi, onda, izgledalo otprilike ovako
3
e koh tada. — Kao što čine ljudi koji ne umeju da se iz e (to neću reći u stihovima jer nisam pesnik): ' sveštenik
raze, pokušaću da ti objasnim ono što želim na jednom je došao i molio se bogovima da dopuste Ahejcima da
primeru, kad već ne mogu na svima primerima odjednom. zauzmu Troju i da se vrate svojim kućama, da prime
Reci mi: da li znaš one prve reći u Ilijadi, kad pesnik otkupninu i da mu, bojeći se bogova, predadu kćer. Kad
su
bili
skrušeni
njim,
i
saglasni
priča kako je Hris molio Agamemnona da mu oslobodi je to svršio, svi razbesneo i naredio mu da sa se gubi samo
da
se
i
Agamemnon
kćer, kako se ovaj ljuti i Hris, pošto nije uspeo, tuži se više ne vraća, jer ga njegov skiptar i njegov svešte-
393 Ahejce bogu? nički čin (vrpca) 40 neće štititi; za njegovu kćer je rekao
— Znam ih. da će pre ostareti u Argu, no što će biti otkupljena. Na
— Onda znaš da sve do ovih reci: redio mu je da ide i da ne prkosi ako želi da se čitav
394 vrati kući. Kad je stari to čuo, uplašio se i pošao ćuteći,
i sve Ahejce moljaše, a kad je odmakao iz tabora, pomolio se usrdno Apolonu,
ponajviše dva Atrida, poglavare naroda, * zvao ga njegovim imenom i podsećao ga na hramove koje
3
mu je podigao i žrtve koje mu je prineo, pa ga je molio
pesnik sam pripoveda i ne pokušava da skrene našu pa da strelama kazni Ahejce zbog njegovih suza. Tako, dragi
žnju na drugu stranu kao da to govori neko drugi a ne b moj, izgleda jednostavno pripovedanje bez podražavanja.
on sam. Ali reci koje dolaze posle toga govori kao da je — Razumem.
on sam Hris i pokušava da nas uveri kako to ne govori VII. — Onda znaj i to — rekoh — da je pripove
b Homer, već stari sveštenik. I gotovo sve ostalo pripove- danje sasvim drukčije kad između pojedinih govora od
danje ο događajima kod Troje, ο stradanjima na Itaci straniš pesnikove reci i ostaviš samo međusobne dijaloge.
i u celoj Odiseji izraženo je na taj način. — I to razumem — odgovori on — a tako nešto
— Sasvim tako — reče Adeimant. nalazimo u tragedijama.
74 75
