Page 45 - Platon - Država
P. 45
više neguju njihove duše nego njihova tela rukama. A od — Boga mi — odgovori on — ni meni se ne čini
mitova koji se danas pripovedaju mora se najveći deo da ove stvari treba da se iznose kao primerne.
izbaciti. — Niti uopšte da bogovi ratuju protiv bogova, da
— Koje to? c gone jedan drugog i da se međusobno bore. Jer to nije
— U većim nalazimo i manje — rekoh. — I veći istina. Mi želimo da budući čuvari države smatraju među
i manji mitovi moraju imati isti smisao i isto dejstvo. Zar sobne sukobe za najveću sramotu i da se na njih ne odlu
d ne misliš i ti tako? čuju lako. Nikako im ne smemo opisivati i slikati borbu
— Da. Ali ne vidim koje ti podrazumevaš pod Giganata, 30 ili druge razne borbe bogova i heroja sa njiho
većim? vim najbližim rođacima. Jer ako hoćemo da ubedimo
— One koje su nam pričali Hesiod, i Homer, i drugi decu kako se nijedan od građana nikad nije posvađao sa
pesnici. Oni su sastavljali i lažne mitove, pričali ih lju d drugim jer je to bezbožno, onda starci i starice, i uopšte
dima, a pričaju ih i sada. stariji ljudi, moraju to odmah istaći, a pesnici će biti
— Koje? — upita on — i šta kažeš i kudiš u njima? primorani da svoje pesme pevaju u tom duhu. To što je
31
— Ono što pre svega i najviše treba kuditi, a na sin vezao Heru i što je otac bacio sa neba Hefesta, 32 kad
ročito kad još priče nisu ni lepo izmišljene. je ovaj hteo da odbrani majku koju je on 33 tukao, pa
— Šta to znači? onda borbe bogova ο kojima je Homer pevao, te se priče
e — To je kad pesnik, govoreći ο bogovima i herojima ne smeju primiti u državu pa bilo da su ispevane u ale
kakvi su, napravi rđavo poređenje, kao kad slikar slika goriji ili bez nje. Mladi čovek, naime, ne može prosuditi
sliku koja nimalo nije slična onima koje je hteo naslikati. šta je alegorija, a šta nije, već ono što u to doba sta
— I pravo je da se tako što kudi. Ali kako to go rosti primi u sebe ostaje u njemu tako čvrsto da se više
vorimo i na šta se to odnosi? e ne može izbrisati i ne može promeniti. Zato treba nasto
— Već na prvu i najvažniju priču ο najvažnijim jati da ono što najpre čuje bude zaista najlepše od svega
stvarima koju pripovedač nije lepo sastavio, a koja, na što je ispevano i da neguje kod njih vrlinu.
ime, kazuje da je Uran uradio ono što Hesiod pripoveda XVIII. — To ima smisla — reče Adeimant. — Ali
i kako mu se Kron za to osvetio; 23 sama Kronova dela i ako nas neko upita koje priče nazivamo dobrim?
378 strahote, koje je propatio od svoga sina, mislim da ne bi A ja odgovorih:
trebalo tako olako pripovedati pred nerazumnom sveti- — Ο Adeimante, mi sada nismo pesnici, ni ti ni ja,
nom i nedoraslom decom. Čak i kad bi Kronova dela i 379 nego osnivači države. A osnivači sami ne moraju pevati
način na koji je njegov sin s njim postupao bili istiniti, 29 pesme, ali moraju poznavati osnovne principe kojih se
trebalo bi ο tome ćutati; a kad bi se ο svemu tome ipak pridržavaju pesnici kad pevaju i ne smeju dopustiti da
moralo govoriti, to bi trebalo činiti u tajnosti, pred naj se radi mimo njih.
manjim mogućim brojem slušalaca, od kojih će se pret — 34 Dobro! Pa kakva bi bila načela za govor ο bo
hodno zahtevati da na žrtvu prinesu ne svinju, nego neku govima?
skupocenu i retku zverku, ne bi li se tim načinom što — Ovakva, otprilike — rekoh ja. — Bog se uvek
više smanjio broj slušalaca. mora prikazati onakvim kakav je, pa bilo da se ο njemu
govori
u tragediji.
u
ili
epu
— To su zaista opasne priče — reče Adeimant. — Da to mora.
b — Stoga će one, dragi Adeimante, biti zabranjene b — A da li je bog zaista dobar i da li se ο njemu
u našoj državi. Takve stvari se ne smeju govoriti mladom tako mora govoriti?
čoveku, jer bi u protivnom ovaj mogao pomisliti da ne — Mora tako.
čini ništa neobično kad zagazi u najveće zločine i ako — A dobro biće ne donosi zlo, je li?
ga spopadne želja za osvetom za nepravde koje mu je — Valjda ne.
počinio njegov otac, jer bi se u tom slučaju ponašao — Da li ono što nije štetno škodi?
kao prvi i najveći bogovi. — Nikako.
58 59
