Page 206 - Platon - Država

Isto se može reći i za međusobne odnose pravilnih tetraedara i za me­ 26 „Veliki kralj" je u V veku i kasnije bio uobičajeni izraz kojim
đusobne odnose piramida čije su osnove Pitagorini trougli. U svakoj od su Grci označavali kralja Persije.
tih klasa geometrijskih figura postoji proporcionalnost strana, zasno­ 27 Plutos je u istoimenoj Aristofanovoj komediji slepo božanstvo
vana na sličnosti. U tekstu se pominju i „nesličnosti", čime se verovatno bogatstva. Plutos ne razlikuje rđave od dobrih.
ukazuje na odstupanja pojedinih životnih ciklusa od pravilnosti, usled 28 Upor. dijalog Gozba (210ac; 212a).
neumerenog življenja, bolesti, nasilne smrti i si. Poslednja rečenica 29 Aluzija na ono što se priča u IX pevanju Odiseje (3, 67—104).
znači jednostavno to da se u proporcionalnosti spomenutih figura ne Odisej je, naime, pod dejstvom strahovite bure, koja je odbacila nje­
pojavljuju iracionalni brojevi, bar kad je reč ο odnosu njihovih strana. gove lađe daleko od Kitere, dospeo u Libiju gde su stanovali Lotofagoi
16 Osnovni epitrit (epitritos) morao bi biti izražen odnosom 4 : 3, (oni koji jedu lotos). Jedan deo Odisejeve družine posetio je Lotofage,
odnosom kateta u osnovnom Pitagorinom trouglu i u svim trouglima koji su ih poslužili „slatkim i medenim lotosom". Oni koji su okusili
koji su iz tog osnovnog izvedeni umnožavanjem njihovih strana celim taj lotos namah su se zaboravili i nije im više bilo stalo do povratka
brojevima. No taj se epitrit može dobiti i u ravnostranom trouglu, i to na brodove ni do traganja za domovinom. Odisej je morao, uz pomoć
kao odnos 3 :4, kojim se izražava površina kvadrata nad visinom toga preostalih drugova koji nisu jeli lotos, da one drogirane silom vrati
trougla. Epitrit je takođe oznaka koju su Grci upotrebljavali u metrici. na brod.
Predstavljanje životnih ciklusa istovremeno ravnim (kvadratnim 30 Platon poredi korumpiranje mlade duše sa postupkom posve­
brojevima) i prostornim (kubnim brojevima) figurama verovatno potiče ćivanja u „velike misterije" i sa svečanim povorkama koje posvećeni
iz osnovne podele živog bića na dušu i telo. Duša je neprostorna, a priređuju. Ovde se verovatno misli na eleusinske misterije, koje su u
telo je definisano onom „trećom dimenzijom". atinskoj državi bile legalizovane. Kandidati (mladi ljudi) za posveći­
17 Ova tvrdnja još dopušta tumačenje, ukoliko se pretpostavi da vanje u ove misterije morali su prethodno proći kroz obred očišćenja,
„petorka" ili „pempada" (pempas, ados) ima ovde tehničko značenje na koji se u Platonovom tekstu aludira. Kontekst poređenja je takav da
5 2 ili 25 i ukoliko se dolaženje do „prve harmonije" ili prvog proizvoda „misterije" pokazuje u vrlo lošem svetlu. Na drugi način, ali slično, lošu
izvede kvadriranjem. Izraz „spoji" (sydzygeis) ovde znači isto što i sliku ο ponašanju orfičara daje odeljak 364b i dalje, u drugoj knjizi
„pomnoži". Tada će, prema modernoj notaciji, ta računica izgledati Države.
ovako: (4/3 • 25 • 3) 2 = (4 · 25) 2 = 100 2 = 100 " 100. Ovo tumačenje je 31 Opis onoga što se zbiva u duši ovde odgovara onome što Platon
izvedeno prema sledećoj rečenici u kojoj se tvrdi da je „prva harmo­ vidi kao principe raspodele vlasti u atinskoj demokratiji. Asocijacije
nija" sastavljena iz jednakih činilaca, naime, sto puta sto. savremenika na Platonov tekst morale su, prema tome, biti neupore-
Ostatak teksta ne dopušta nikakvo iole pouzdano tumačenje, jer divo življe i određenije nego što to može biti slučaj sa današnjim
sadrži previše dvosmislenosti uz premalo podataka. Nejasno je kako čitanjem.
32
se iz osnovnog epitrita dobija „druga harmonija". Jedino je unekoliko Reč je ο „demokratskom čoveku", koji odbija da prihvati hije­
van sumnje da je „prva harmonija" reprezentovana kvadratom, a druga rarhiju vrednosti. Njegovu „tvrđavu" sačinjavaju „obmanjujući" i „var­
pravougaonikom. Od antičkih vremena do našeg vremena komentatori ljivi", „lažni govori" (aladzones logoi), koji su suprotnost „istinitih go­
nisu došli ni do kakvog jednoznačnog tumačenja, što je potpuno ra­ vora" (atothon logon). I u jednom i u drugom slučaju, logos se u ljud­
zumljivo kad se ima u vidu namerna tajanstvenost teksta, mnoštvo skoj duši učvršćuje (stvara „tvrđavu") u obliku unutrašnjih čvrstih
dvosmislenosti i skokova u izvođenju. Uostalom, Platon je gore u tekstu uverenja (mnenja), koja onda nastupaju kao vod životnog ponašanja.
(545e) najavio da će ovo izložiti na pesnički tajanstveni način, „kao u 33 Platon hoće da kaže da takav čovek s vremena na vreme po­
tragediji", u kojoj pesnici ,,u punoj ozbiljnosti govore", a u stvari se nešto misli, mudruje, da bi ubrzo to napustio i utonuo u bujicu svako­
šale kao da svoje reci upućuju deci. dnevnog životnog toka, nestalan i razdiran raznim strastima.
34
18 Ovim se ukazuje na nejasnost prethodnog teksta: Muze ništa Demokratski čovek, kao i demokratska država (v. napred,
ne objašnjavaju, inače bi pesnici govorili jasno kao filozofi. 557cd), sadrže u sebi, u haotičnoj mešavini, sve karaktere i sve tipove
državnog
uređenja.
19 Od tog mesta pa nadalje ponovo se prilazi na direktan govor, 35 Atribut „najlepši", pripisan tiranidi i tiraninu, očigledno je u
mada Sokrat odgovara na pitanje ,,a šta dalje kažu Muze?'. Taj bi pre- najvećoj meri ironičan. Slvarno Platonovo uverenje je, kako se vidi iz
laz mogao značiti da Platon onome što sledi pridaje veću verodo- onoga što sledi, upravo suprotno tome, pa su „tiranida" i tiranin" naj­
stojnost. ružniji i najgori.
20 Perijeci (pen'oikoi = oni koji stanuju okolo), naziv za kastu 36 Platon prigovara demokratskoj državi sklonost da doseljeni­
seljaka u Sparti. Ova kasta nije imala građanska prava, tj. ni na koji cima (metecima) i strancima (pripadnicima drugih helenskih država)
način nije učestvovala u upravljanju državom. daje jednaka politička prava kao i svojim građanima.
2' Sisitije. 37 Pedagog (paidagogos) je rob (domaći sluga), koji vodi decu u
22 Ovde Adeimant smenjuje Glaukona u odgovaranju na Sokra- školu i vraća ih kući. On se stara ο tome da deca obavljaju svoje škol­
tova pitanja. ske obaveze. Učitelj (profesor) naziva se diddskalos, a učitelj gimnastike
23 V. napred podelu duševnih moći na strani 434d i dalje. je pedotrib (paidotribes).
24 Eshil, Sedmorica protiv Tebe, dva stiha (451, 570) sa različitih 38 „Upravo ono što nam je na vrh jezika", fragment iz nama ne­
mesta tragedije Platon je ovde spojio. poznate Eshilove tragedije.
2 5 To znači kao manjina odabranih koja može da upravlja drža­ 39 U izvorniku doista stoji ther (zver, divlja ili pitoma životinja),
vom i bez pomoći većine. potčinjena čoveku (muškarcu), ali prethodno je bilo govora ο preteranoj
382 383