Page 206 - Platon - Država
P. 206

Isto  se  može  reći  i  za  međusobne  odnose  pravilnih  tetraedara  i  za  me­   26  „Veliki  kralj"  je  u V  veku  i  kasnije  bio  uobičajeni  izraz  kojim
             đusobne  odnose  piramida  čije  su  osnove  Pitagorini  trougli.  U  svakoj  od  su  Grci  označavali  kralja  Persije.
             tih  klasa  geometrijskih  figura  postoji  proporcionalnost  strana,  zasno­       27  Plutos  je  u  istoimenoj  Aristofanovoj  komediji  slepo  božanstvo
             vana  na  sličnosti.  U  tekstu  se  pominju  i  „nesličnosti", čime  se  verovatno  bogatstva.  Plutos  ne  razlikuje  rđave  od  dobrih.
             ukazuje  na  odstupanja  pojedinih  životnih  ciklusa  od  pravilnosti,  usled       28  Upor.  dijalog  Gozba  (210ac;  212a).
             neumerenog  življenja,  bolesti,  nasilne  smrti  i  si.  Poslednja  rečenica        29  Aluzija  na  ono  što  se  priča  u  IX  pevanju  Odiseje  (3,  67—104).
             znači  jednostavno  to  da  se  u  proporcionalnosti  spomenutih  figura  ne   Odisej  je,  naime,  pod  dejstvom  strahovite  bure,  koja  je  odbacila  nje­
             pojavljuju  iracionalni  brojevi,  bar  kad  je  reč  ο  odnosu  njihovih  strana.  gove  lađe  daleko  od  Kitere,  dospeo  u  Libiju  gde  su  stanovali  Lotofagoi
                   16  Osnovni  epitrit  (epitritos)  morao  bi  biti  izražen  odnosom  4  :  3,  (oni  koji  jedu  lotos).  Jedan  deo  Odisejeve  družine  posetio  je  Lotofage,
             odnosom  kateta  u  osnovnom  Pitagorinom  trouglu  i  u  svim  trouglima      koji  su  ih  poslužili  „slatkim  i  medenim  lotosom".  Oni  koji  su  okusili
             koji  su  iz  tog  osnovnog  izvedeni  umnožavanjem  njihovih  strana  celim   taj  lotos  namah  su  se  zaboravili  i  nije  im  više  bilo  stalo  do  povratka
             brojevima.  No  taj  se  epitrit  može  dobiti  i  u  ravnostranom  trouglu,  i  to  na  brodove  ni  do  traganja  za  domovinom.  Odisej  je  morao,  uz  pomoć
             kao  odnos  3  :4,  kojim  se  izražava  površina  kvadrata  nad  visinom  toga  preostalih  drugova  koji  nisu  jeli  lotos,  da  one  drogirane  silom  vrati
             trougla.  Epitrit  je  takođe  oznaka  koju  su  Grci  upotrebljavali  u  metrici.  na  brod.
                  Predstavljanje  životnih  ciklusa  istovremeno  ravnim  (kvadratnim            30  Platon  poredi  korumpiranje  mlade  duše  sa  postupkom  posve­
             brojevima)  i  prostornim  (kubnim  brojevima)  figurama  verovatno  potiče    ćivanja  u  „velike  misterije"  i  sa  svečanim  povorkama  koje  posvećeni
             iz  osnovne  podele  živog  bića  na  dušu  i  telo.  Duša  je  neprostorna,  a  priređuju.  Ovde  se  verovatno  misli  na  eleusinske  misterije,  koje  su  u
             telo je  definisano onom  „trećom dimenzijom".                                 atinskoj  državi  bile  legalizovane.  Kandidati  (mladi  ljudi)  za  posveći­
                  17  Ova  tvrdnja  još  dopušta  tumačenje,  ukoliko  se  pretpostavi  da  vanje  u  ove  misterije  morali  su  prethodno  proći  kroz  obred  očišćenja,
             „petorka"  ili  „pempada"  (pempas,  ados)  ima  ovde  tehničko  značenje       na koji se u Platonovom  tekstu  aludira.  Kontekst  poređenja  je  takav  da
             5  2  ili  25  i  ukoliko  se  dolaženje  do  „prve  harmonije"  ili  prvog  proizvoda  „misterije"  pokazuje  u  vrlo  lošem  svetlu.  Na  drugi  način,  ali  slično,  lošu
             izvede  kvadriranjem.  Izraz  „spoji"  (sydzygeis)  ovde  znači  isto  što  i  sliku  ο  ponašanju  orfičara  daje  odeljak  364b  i  dalje,  u  drugoj  knjizi
             „pomnoži".  Tada  će,  prema  modernoj  notaciji,  ta  računica  izgledati     Države.
             ovako:  (4/3 • 25  • 3)  2  =  (4 · 25) 2  =  100 2  =  100 "  100.  Ovo  tumačenje  je  31  Opis  onoga  što  se  zbiva  u  duši  ovde  odgovara onome  što  Platon
             izvedeno  prema  sledećoj  rečenici  u  kojoj  se  tvrdi  da  je  „prva  harmo­  vidi  kao  principe  raspodele  vlasti  u  atinskoj  demokratiji.  Asocijacije
             nija"  sastavljena  iz  jednakih  činilaca,  naime,  sto  puta  sto.            savremenika  na  Platonov  tekst  morale  su,  prema  tome,  biti  neupore-
                  Ostatak  teksta  ne  dopušta  nikakvo  iole  pouzdano  tumačenje,  jer     divo  življe  i  određenije  nego  što  to  može  biti  slučaj  sa  današnjim
             sadrži  previše  dvosmislenosti  uz  premalo  podataka.  Nejasno  je  kako      čitanjem.
                                                                                                  32
             se  iz  osnovnog  epitrita  dobija  „druga  harmonija".  Jedino  je  unekoliko         Reč  je  ο  „demokratskom  čoveku",  koji  odbija  da  prihvati  hije­
             van  sumnje  da  je  „prva  harmonija"  reprezentovana  kvadratom,  a  druga   rarhiju  vrednosti.  Njegovu  „tvrđavu"  sačinjavaju  „obmanjujući"  i  „var­
             pravougaonikom.  Od  antičkih  vremena  do  našeg  vremena  komentatori         ljivi",  „lažni  govori"  (aladzones  logoi),  koji  su  suprotnost  „istinitih  go­
             nisu  došli  ni  do  kakvog  jednoznačnog  tumačenja,  što  je  potpuno  ra­    vora"  (atothon  logon).  I u  jednom  i  u  drugom  slučaju,  logos  se  u  ljud­
             zumljivo  kad  se  ima  u  vidu  namerna  tajanstvenost  teksta,  mnoštvo       skoj  duši  učvršćuje  (stvara  „tvrđavu")  u  obliku  unutrašnjih  čvrstih
             dvosmislenosti  i  skokova  u  izvođenju.  Uostalom,  Platon  je  gore  u  tekstu  uverenja  (mnenja),  koja  onda  nastupaju  kao  vod  životnog  ponašanja.
             (545e)  najavio  da  će  ovo  izložiti  na  pesnički  tajanstveni  način,  „kao  u   33  Platon  hoće  da  kaže  da  takav  čovek  s  vremena  na  vreme  po­
             tragediji",  u  kojoj  pesnici  ,,u  punoj  ozbiljnosti  govore",  a  u  stvari  se  nešto  misli,  mudruje,  da  bi  ubrzo  to  napustio  i  utonuo  u  bujicu  svako­
             šale  kao  da  svoje  reci  upućuju  deci.                                      dnevnog  životnog  toka,  nestalan  i  razdiran  raznim  strastima.
                                                                                                  34
                  18  Ovim  se  ukazuje  na  nejasnost  prethodnog  teksta:  Muze  ništa            Demokratski  čovek,  kao  i  demokratska  država  (v.  napred,
             ne  objašnjavaju,  inače  bi  pesnici  govorili  jasno  kao  filozofi.          557cd),  sadrže  u  sebi,  u  haotičnoj  mešavini,  sve  karaktere  i  sve  tipove
                                                                                             državnog
                                                                                                     uređenja.
                  19  Od  tog  mesta  pa  nadalje  ponovo  se  prilazi  na  direktan  govor,      35  Atribut  „najlepši",  pripisan  tiranidi  i  tiraninu,  očigledno  je  u
             mada  Sokrat  odgovara  na  pitanje  ,,a  šta  dalje  kažu  Muze?'.  Taj  bi  pre-  najvećoj  meri  ironičan.  Slvarno  Platonovo  uverenje  je,  kako  se  vidi  iz
             laz  mogao  značiti  da  Platon  onome  što  sledi  pridaje  veću  verodo-      onoga  što  sledi,  upravo  suprotno  tome,  pa  su  „tiranida"  i  tiranin"  naj­
             stojnost.                                                                       ružniji  i  najgori.
                  20  Perijeci  (pen'oikoi  =  oni  koji  stanuju  okolo),  naziv  za  kastu      36  Platon  prigovara  demokratskoj  državi  sklonost  da  doseljeni­
             seljaka  u  Sparti.  Ova  kasta  nije  imala  građanska  prava,  tj.  ni  na  koji  cima  (metecima)  i  strancima  (pripadnicima  drugih  helenskih  država)
             način  nije  učestvovala  u  upravljanju  državom.                              daje  jednaka  politička  prava  kao  i  svojim  građanima.
                  2'  Sisitije.                                                                   37  Pedagog  (paidagogos)  je  rob  (domaći  sluga),  koji  vodi  decu  u
                  22  Ovde  Adeimant  smenjuje  Glaukona  u  odgovaranju  na  Sokra-         školu  i  vraća  ih  kući.  On  se  stara  ο  tome  da  deca  obavljaju  svoje  škol­
             tova  pitanja.                                                                  ske obaveze.  Učitelj  (profesor)  naziva  se  diddskalos,  a  učitelj  gimnastike
                  23  V.  napred  podelu  duševnih  moći  na  strani  434d  i  dalje.        je  pedotrib  (paidotribes).
                  24  Eshil,  Sedmorica  protiv Tebe,  dva  stiha  (451,  570)  sa  različitih    38  „Upravo  ono  što  nam  je  na  vrh  jezika",  fragment  iz  nama  ne­
             mesta  tragedije  Platon  je  ovde  spojio.                                     poznate  Eshilove  tragedije.
                  2 5  To  znači  kao  manjina  odabranih  koja  može  da  upravlja  drža­        39  U  izvorniku  doista  stoji  ther  (zver,  divlja  ili  pitoma  životinja),
             vom  i  bez  pomoći  većine.                                                    potčinjena čoveku  (muškarcu),  ali prethodno  je  bilo  govora  ο  preteranoj
             382                                                                                                                                       383
   201   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211