Page 208 - Platon - Država

·> V. 571cd.
10 U izvorniku stoje reci hnarhia i anomia (bezakonje, nered).
" Oni koji tužakaju, denunciraju, spletkare u vidu zanata nazivaju
se „sikofanti". Prvobitno, sykophantes je onaj ko denuncira izvoznike
smokava iz Atike, uprkos državne zabrane takvog izvoza. Kasnije i
ovde, u Platonovom tekstu, „sikofant" je naziv za denuncijanta (,,cin-
karoša") uopšte.
."•
12 Shodno prethodno saopštenoj tezi da je Eros najveći i najsnaž­
niji tiranin u duši. Tako tiranin u državi biva i sam tiranisan od ovog
svog unutrašnjeg tiranina, koji razbuktava njegove strasti i razdire ga
iznutra.
13 Tiranin u budnom stanju čini one gnusobe koje se inače doga­
u
KNJIGA DEVETA ( 0 ) đaju samo želja snu, kada niske strasti prodiru u vidu zadovoljavanja za­
571c-e).
(v. stranu
branjenih
14
1 Ovde se uzorna država naziva „kraljevskom" i upoređuje sa
Na strani 558d i dalje u VIII knjizi započeto je raspravljanje
ο požudama ili ο željama, i to u okviru istraživanja karakternih crta tiranskom državom. kojom upravljaju filozofi (tj. oni najmudriji)
15
je
državi
Reč
ο
demokratskog čoveka. i koja se ovde kao i gore (576d) naziva kraljevskom.
2
To što je ovde rečeno ο prirodi snova, moglo je poslužiti kao 16 Napred izloženo je opis one uloge koju je sam Platon ostvari­
osnov za Frojdovo objašnjenje snova, koji se i u Frojdovoj teoriji pri- vao dok je boravio na dvoru Dionisija Starijeg, tiranina Sirakuškog.
kazuju kao zadovoljavanje zabranjenih i potisnutih želja. U Platonovom 17 Platon je čoveka shvatio kao državu u malom, nasuprot pre-
tekstu se aludira i na vezu snova i mitova, jer „ono što je u duši živo- sokratovcima koji su čoveka određivali kao svet u malom, kao mikro-
tinjsku i divlje" ne zazire u snu — kada razum i moralni kontrolor kosmos („Čovek je mikros kosmos", Demokrit, D. fr. 34). Otuda za Pla­
zaspu — ni od kakvih opakih želja i njihovog zadovoljavanja: „nema tona, ima toliko tipova ljudi koliko ima tipova država. Tiranskoj državi
tog jela od kojeg bi se uzdržalo". Ovde se misli na ljudsko meso i na odgovara tiranski čovek u čijoj duši je takođe uspostavljena tiranida,
gnusobe jedenja sopstvene dece (X, 619c) koje su našle svoje mesto u ali u izopačenom vidu: strasti među kojima je najjača erotska strast
mitovima. V. str. 606a, kao i belešku 43/Χ. gospodare umom do te mere da je tiranska duša praktično bezumna,
3 pijana, luda. Uzornoj državi pak odgovara filozofski čovek u čijoj duši
Izvorni rukopisi na ovom mestu nisu dovoljno pouzdani. Iz kon­
teksta je, međutim, jasno da je tu reč ο odnosu uma (onog što je u gospodari um, oslanjajući se na preobraženi eros, na eros koji nije
duši najbolje) i čulnosti koja ometa um u „čistoti njegovih ispitivanja", više usmeren na telesna nego na intelektualna i uzvišena zadovoljstva.
u naporu da razlikuje ono što pouzdano zna od onoga što ne zna, u Ovu mogućnost vezivanja erosa i mudrosti Aristotel je kasnije razvio
kontemplaciji bića i temporalne strukture bivanja. Upor. tekst iz dija­ u obliku svoje teorije ο „dijanoetičkim vrlinama".
loga Fedon (65a i dalje). 18 Glaukon je tiranskog čoveka proglasio za najsrećnijeg (578b);
4 U izvorniku stoji demotikbn, reč koja istovremeno označava i Sokrat ne prihvata to nego dokazuje da je od ovoga još nesrećniji onaj
demokratskog i čoveka iz naroda. Taj „čovek iz naroda" dobija vaspi- tiranski čovek kome je sudbina odredila da svoj život provodi kao
ovaj:
neke
je
u
jjrincip
tiranin
svaki
tanjem određenu vrlinu, ali ova, budući primitivna i nedovoljno uko- tiranin biti po države. Razumljivo, i temperamentu tiranski čovek, ali državi
karakteru
svome
mora
svaki
renjena, nije dovoljna zaštita od korumpiranja do kojeg dolazi u dru­ tiranski čovek ne mora zauzimati i položaj tiranina u državi.
ženju s gradskim majstorima raskalašnog življenja. Adeimant treba da 19
se podseti na ono što je rečeno na strani 558d i dalje, 561a i dalje. 20 Bogovima Platon ne pridaje sveznajuću i svevideću moć.
5 Reč je ο erosu (eros) kao ljubavnoj čežnji, i budući da je Eros 21 Ο tome se govori na stranama 436a i dalje, 439c i dalje.
U
prikazivan kao krilati bog ili demon (lat. Amor) sa strelama, to je i (apodlixis) i izvorniku je upotrebljena reč „dokaz" ili „dokazivanje"
ovde
i u
prethodnom
pod
stavu
(d).
ovde upoređen sa krilatim stršljenom koji opasno ubada. Eros je ovde 22 Onaj deo duše kojim čovek uči (manthanei) obuhvata um i ra­
označen kao „vođ besposlenih i rasipničkih strasti", s pretpostavkom zum zajedno; onaj kojim se čovek uzbuđuje (thvmoutai) obuhvata pri­
da je ljubavna strast najjača i da je u ovom slučaju okrenuta prema bližno ono što mi nazivamo voljnim funkcijama ili „voljom", ali s tom
čulnim zadovoljstvima, a ne prema saznanju istine i bića.
deo
i
6 „Ostale strasti" prikazane su ovde po analogiji sa narodom u razlikom što Platon u voljne funkcije duše ubraja osećanje onoga što se i
hrabrosti
gnev,
(srditost,
naziva
danas
stanjem
afektivnim
demokratskoj državi (564a i dalje), a Eros je prikazan po analogiji kao straha).
„zastupnik naroda", koji za sebe zahteva telesnu gardu (566b) i koji 23 Izraz „volja" (to thvmoeides) treba razumeti u smislu tuma­
konačno postaje tiranin u duši, kao što se u demokratskoj državi rađa čenja datog u prethodnoj belešci (22).
tiranin. 24 Može se umesto „ljubitelj mudrosti" slaviti „filozof", ali tada
7 U prvoj knjizi (329c) navode se reci ostarelog Sofokla: „srećan se u našem jeziku gubi terminološka veza sa „ljubiteljem počasti" i
sam što sam umakao tom besnom i svirepom tiraninu" (Erosu). „ljubiteljem novca".
8 Veza između tiranskog i erotskog ο kojoj u našem vremenu 25 Novac i slava su toliko potrebni koliko su neophodni za op­
govore neki psihoanalitičari, na primer, V. Rajh. stanak.
386 387