Page 203 - Platon - Država

48 Ο stvarima koje se jednostavno gledaju nema nauke, i to delom hvata svet živih bića i onog koje buhvata svet senki). V. napred, stranu
zato što iz prostog gledanja unaokolo, gore ili dole, ne sledi nikakva 510a i dalje.
nauka, a delom zato što su predmeti viđenja nestalni i promenljivi, a 56 Čini se da je Platonova prvobitna namera bila da se ne bavi
nauka se ne odnosi na šaroliko mnoštvo stvari čulnoga sveta, nego na mnogo astronomijom, nego da se, u skladu sa osnovnim Sokratovim
ono što je opšte i nužno, i što kao takvo osmišljava ono šaroliko mno­ opredeljenjem, okrene prema istraživanjima koja bi trebalo da vode
štvo, sistematizuje ga i pokazuje da u haotičnom mnoštvu utisaka i „preobraćanju", „spasenju" duše i države kao prirodne ljudske za­
zbivanja ima nekog reda. jednice.
49 Platon oštro razlikuje „gledanje duše" od običnog gledanja 57 U Zakonima (X, 893b i dalje) „nabrajaju se" sve vrste kretanja
očima. Duša „gleda" umom, a ne očima. Um je uviđajuće „oko" duše. i kaže se (894d) da ima ukupno deset kretanja. Prvih osam kretanja —
50 Ovo je od Platona pa nadalje, u potpunoj istoriji nauka, ostva­ mada se iz Platonovog teksta u Zakonu ne vidi jasno šta bi moglo biti
rivano kao matematička astronomija, te je u tom duhu rečeno da „nebo svako od tih osam — pripadaju onome što se modernom terminologi­
astronoma nijedno oko ne može videti". jom može svrstati u tri sledeće vrste kretanja: (I) rotaciono, (II) trans-
51 U izvorniku stoji reč shema (schema), a ne eidos ili idea, reci latorno i (III) hemijsko. Rotaciono je kretanje nalik na obrtanje točka,
iz
koje pripadaju porodici glagola ideein = gledati, posmatrati. V. belešku pa se bar Platonovog teksta može razabrati da ta vrsta bi kretanja obu­
i
dve
se,
hvata
kako
podvrste:
se
centralno.
periferno
Ovima
49. Za viđenje (očima) je u tom tekstu upotrebljena reč opsis. čini, mogle dodati još dve podvrste: kretanja po velikoj i kretanje po
52 To su istine ο idealnim oblicima, ο identitetu i udvajanju, koje maloj orbiti, čime se nagoveštava ono što nam je preko Ptolomeja
se mogu shvatiti samo rasuđivanjem i izračunavanjem, a ne gledanjem poznato kao „epicikl" (mali krug čije se središte kreće po velikom
empirijskih modela. Izraz „istina ο dvostrukom" verovatno se odnosi krugu). Tako bi ono što mi nazivamo „rotacionim" kretanjem u Plato­
na problem dvostrukog kvadrata ili dvostruke kocke. A problem je u novom nabrajanju obuhvatalo četiri vrste planetarnih kretanja. Ο ovi­
tome da se nađe dužina kvadrata čija je površina dvostruko veća: ako ma je u Državi (X, 616d do 617c) dat još manje jasan opis. Upor. takođe
je dužina datog kvadrata a, površina dvostruko većeg kvadrata čija ie Zakoni (VII, 821b i dalje) i Timej (38c i dalje). Ostale četiri podvrste
ivica χ biće 2a , iz čega, prema modernoj notaciji, sledi da je χ = a γ2. pripadale bi translatornom i hemijskom kretanju, svakom po dve.
2
Na sličan način sledi da je ivica kocke, koja ima dvostruko veću za- U translatornom, jedna bi bila jednostavno klizanje, a druga valjanje,
preminu od date kocke, χ = &Ϋ2. I dužina traženog dvostrukog kva­ kao u kretanju nekog cilindra. U hemijskom, jedna podvrsta bi bila
drata, kao i dužina tražene dvostruke kocke pokazuju se kao iracio­ sjedinjavanje i mešanje, a druga razlaganje na sastavne delove. Sve
nalni brojevi, te se, prema tome, kvadrati i kocke sa takvim ivicama u svemu, ukupno osam vrsta kretanja.
ne mogu adekvatno konstruisati ili napraviti od nekog materijala, \cr
kre­
i
„deseto"
„deveto"
ono što je tako nacrtano ili napravljeno nije jednako onome što je za­ tanje, Preostale dve, (I) koje Platon imenuje kao drugo a i samo biva pokre­
pokreće
ono
što
obuhvataju:
nešto
mišljeno. Osim toga, dok je ivicu traženog dvostrukog kvadrata lako tano nečim drugim; (II) ono što samo sebe pokreće a sposobno je da
konstruisati pomoću lenjira i šestara, jer je tražena ivica jednaka dija­ pokreće i nešto drugo. Ono prvo ili „deveto" moglo bi biti kretanje
gonali datog kvadrata — problem dvostruke kocke je takvim konstruk­ živog tela, ali isto tako i kretanje planeta i sunca. Ovo poslednje („de­
tivnim postupkom nerešiv.
5 3 Shodno pitagorejskim učenjima, Platon pretpostavlja, da je seto"), koje je za Platona ujedno i prvo u smislu izvornog, iskonskog,
živo,
svega
što
nebeski demijurg vrhunski matematičar i da mu je kao takvom pošlo čini srž naziva psyche je (duša). odnosno glavnu karakteristiku onoga što
Platon
za rukom ono što nijednom zemaljskom majstoru nije mogućno: da 58 Ovde se sva kretanja dele u dve velike grupe: (I) u ona koja
konstruiše svemir shodno idealnim matematičkim principima. Ovde se se mogu videti, i (II) u ona koja se mogu čuti.
prećutno prihvata stara zamisao presokratika da su i zemlja i nebo
sagrađeni od istog materijala. Ovu je zamisao Aristotel odbacio, uvo­ 59 To je verovatno aluzija na ono što su pitagorejci nazvali „har­
deći pretpostavku da su nebeska tela „apsolutno laka" i po tome ne­ monija sfera", verujući da svaka nebeska sfera proizvodi jedan njoj
materijalna, nasuprot zemaljskim i sublunarnim telima koja su „apso­ svojstven ton, a sve zajedno sklad tih tonova. Platon pominje pitago-
lutno teška" i po tome materijalna. rejce samo na dva mesta. Ovo je jedno od tih, a drugo je u X knjizi
54 „Razdeobe vremena" u grčkoj astronomiji vršene su prema Države (6Q0b) gde se pominje Pitagora i uticaj koje je on izvršio na
opažljivim kretanjima sunca, meseca i celokupnog nebeskog svoda. svoje sledbenike, uvodeći „pitagorejski način života".
60
Tako su se dobivale godine različitog trajanja: solarna, lunama i go­ Kao što se astronomi ne mogu pouzdati u to da smisao ne­
dine pojedinih planeta. beskih kretanja vide očima, nego se moraju truditi da to shvate mate­
5 5 Nebesko područje je, prema Platonovoj pretpostavci, jedino matikom (v. 529d), tako se i u slučaju harmonike oni koji uče ne mogu
područje „vidljivog" sveta u kojem nema nastajanja i propadanja, a pro- pouzdati samo u svoje uši, nego moraju upotrebiti pamet.
mene u tom području vrše se po matematičkim principima: kretanjem 61 Gornje podsmevanje se verovatno odnosi na pripadnike pita-
po idealnim putanjama, koje su nepromenljive. Osnova takvog rasuđi­ gorejskih sekti, one koji nisu bili ni osobito učeni ni osobito pametni, ali
vanja ipak je bila viđenje očima (opsis), koje je Platon prethodno odba­ su fanatično sledili ono što su prihvatili kao Pitagorino uputstvo za
cio kao saznajno nepouzdano. Čini se da je Platon zvezde i planete život.
ubrajao u „živa bića" i, shodno prastarim verovanjima, u bogove. Tako 62 Nejasni izrazi iz rečnika primitivnih pitagorejaca, koji su, su­
bi se moglo razumeti zašto je on propustio da područje neba označi deći po nabrojanim recima, postupali sa muzičkim instrumentom kao
kao treće područje „vidljivog", pored spomenuta dva (onog koje obu- sa živim stvorom.
376 377