Page 210 - Platon - Država

inače se drugačijim tumačenjem nikako ne može dobiti krajnji rezultat
Nije istina što sam pevao 729, rezultat saopšten u jednoj od narednih rečenica.
i nisi pošla na brodovima lepih vesala,
niti si došla u Trojinu tvrđavu. Mislim da Platonovo izračunavanje odgovara sledećoj propor­
ciji: Zadovoljstvo kralja odnosi se prema zadovoljstvu oligarha na isti
Posle ove pokajničke pesme Stesihor je, po Platonovom kazivanju, pro­ način kao što se zadovoljstvo oligarha odnosi prema zadovoljstvu tira-
gledao, a Homer, ne saznavši istinu, umro je šlep. Ovde, u Državi, Pla­ Z · Z
ton prepričava ono rnesto iz palinodije u kojem Stesihor kaže da je nina, ili, Z : Z„ = Z„ : Z„ odakle sledi da je Z = odnosno,
stvarna Helena ostala u Egiptu kod kralja Proteja, i da je ono što su 3 3 k t Zt
ratnici pod Trojom videli bilo samo priviđenje Helene. 3 · 3
48 Reč to thymoeides, koja označava onu središnu funkciju duše, Zk = 729.
onu koja je između umne i požudne funkcije, prevedena je ovde izra­
zom „strasna sklonost". Ali ova računica, osim što je neprimerena samoj stvari jer se vred-
49 I častoljubivi ljudi mogu biti bezumni, kao i oni koji vole dobit nost zadovoljstva ne može izraziti numerički, ima još jednu slabost.
i telesna uživanja. I u jednom i u drugom slučaju, strasti pomračuju Ova se, naime, sastoji u sledećem: ako je zadovoljstvo tiranina samo
um, pa se u takvom stanju ljudi ponašaju kao da su začarani, gube prividno, onda se umnožavanjem tog zadovoljstva ne može dobiti ništa
kontrolu nad sobom, jer je kontrolor (um) potisnut ili zaslepljen snaž­ drugo do prividno zadovoljstvo.
nim dejstvom telesnih ili razjarujućih strasti. Čini se da je Platon, shodno polaznoj pretpostavci ο kvalitativnoj
50 Tvrdi se da svim željama, pa i onima čije je poreklo u čulnom različitosti intelektualnih zadovoljstava od ostalih zadovoljstava, vero-
i voljnom delu duše, najviše odgovara da budu vođene razumom, jer vao da stepenovanje (potenciranje) nije obično umnožavanje nego i
jedino razum zna i ume da proceni šta je za svaku od tih želja naj­ usavršavanje, pramena kvaliteta koja ima krajnju svrhu. V. narednu
bolje. belešku.
51 Očigledno zaključivanje po načelu: ljudska jedinka je država 58 Geometrijsko predstavljanje i upoređivanje tiraninovog i kra­
u malome. Slično tome rasuđuje Marks: „Čovek, to je čovekov svet, ljevog (intelektualnog) zadovoljstva manje je jasno. Teškoće oko razu-
država, društvo" (Prilog kritici Hegelove filozofije prava, Uvod). mevanja tog poređenja pre svega proizlaze iz tadašnje geometrijske
5 , a
Ovde nije reč ο filozofiji kao profesiji ili kao nauci, nego ο terminologije, koja je, prema našim merilima, neprecizna i nerazum­
ljubavi prema mudrosti kao vođi životnog ponašanja: onaj ko ljubav ljiva. Tiraninovo zadovoljstvo predstavljeno je kao „površina" ili „ravan"
prema mudrosti i ljubav prema istini ne uzima za vođu svog života, (epipedon). Za tu ravan (površinu) kaže se da je „prema broju daljine
stvara u sopstvenoj duši haos u kojem se oko gospodarske uloge bore (dužine)" — kata ton tou mekous arithmbn — iz čega se zaključuje da je
one sklonosti (ljubav prema dobiti i ljubav prema pobedi) kojima go­ „broj daljine", shodno gornjem tekstu, 3-3 = 9 (udaljenost ili rastojanje
spodarska uloga po prirodi ne pripada. Čovek kojim gospodare strane tiranina od kralja prema napred datoj Platonovoj lestvici), a da je
sklonosti (častoljubivi deo duše) ponaša se smušeno, a onaj ko je u „ravan" proizišla iz tog broja u stvari kvadrat čija je strana 9, a povr­
samom sebi na gospodarski položaj uzdigao telesne požude ponaša se šina 81. Ta bi ravan, međutim, mogla biti i trougao i pravougaonik i
kao životinja koja svoj život provodi u zadovoljavanju najnužnijih si., jer tekst ne daje nikakve precizne odredbe ο obliku ravne figure,
nagona. možda zato što su Sokratovi sagovornici znali precizirano značenje tog
5 2 „Kraljevska požuda" je ljubav prema mudrosti. Jedino je ona izraza, a možda zato što je oblik ravne figure u ovom slučaju indife­
„sređena" (kosmična), jer zna koje mesto, koja mera i koje vodstvo rentan u svemu drugom osim u tome da ona bude figura u ravni. Ako
odgovara svakoj od požuda, pa i sebi samoj. je ovo poslednje tačno, onda bi privid tiraninovog zadovoljstva bio
53 Ovde se misli na kralja-filozofa, odnosno, filozofa-kralja. On je predstavljen analogno senci koja je takođe figura u ravni. Izražajne
najbliži istinskom zadovoljstvu zato što je „ljubav prema mudrosti" mogućnosti našeg jezika dopuštaju još i asocijaciju na to da je tira­
(filozofija) vođ njegovog životnog ponašanja. Tiranin je pak najdalji ninovo zadovoljstvo površno i površinsko, da nema dubine.
od istinskog zadovoljstva zato što je vođ njegovog života raspusni i 59 Nemoguće je adekvatno prevesti tu Platonovu rečenicu i to
pomamni eros, koji je bezumna šlepa sklonost, vezana neposredno za zato što naše reci „potenciranje" i „stepenovanje" u nas imaju samo
ono što je kratkotrajno i prolazno. računsko-tehničko značenje. Tim recima u izvorniku odgovara reč
54 Platon zapravo kaže da je jedno zadovoljstvo „zakonitog roda", dynamis, koja, osim računsko-tehničkog značenja (potenciranje, stepe­
a da su druga dva bastardi, izrodi. Takvim načinom izražavanja nje­ novanje), ukazuje još i na jačanje, povećavanje snage i vrednosti. Time
govo tvrđenje dobija izgled zalaganja za patrijarhalni kodeks života. se ujedno obrće red i odnos poredbenih članova, te se sada pokazuje
55 Ovde počinje jedno izračunavanje koje se, s obzirom na činje­ kolika je udaljenost kraljevog od tiraninovog zadovoljstva, koliko je
nicu da Platon ne raspolaže jednostavnom simbolikom, pokazuje kao zapravo ono prvo veće od ovoga drugog. Prethodno je računato koliko
teško i složeno. je tiraninovo zadovoljstvo manje od kraljevog., no numerički rezultat
56 Zato što je između njih tzv. timokratski čovek. je, razumljivo, u oba računanja isti.
57 Ova rečenica, zajedno sa onom dole (587e) u kojoj se saopštava 60 Kako je, po svoj prilici, Platon došao do broja 729 pokazano je
krajnji rezultat, može — kako mi se čini — poslužiti kao čvrsta osnova u belešci 57. Ovde ostaje da se pokaže kako bi taj isti broj mogao odgo­
za rekonstrukciju Platonovog izračunavanja. U njoj stoji izraz triplasion varati i onome što je dato kao geometrijsko poređenje. Tiraninovo za­
triplasiou (trostrukost trostrukosti) u kojem triplasion (trostrukost) dovoljstvo moglo bi biti predstavljeno kvadratom čija je strana 9, a
mora označavati 3 3 ili 81, a triplasion triplasiou mora označavati 3 3 • 3 ,
3
391
390