Page 205 - Platon - Država

89 Platon smatra da se dijalektikom ne smeju baviti ljudi mlađi od
trideset godina. Puna životna zrelost zahteva se upravo zbog toga što
dijalektika u sklonostima nedozrelih ljudi može postati oruđe za sti-
canje lične slave i koristi, ili oruđe za zabavu, a ne organon za istra­
živanje istine i otkrivanje puta ka d o b r u . Platonovi „tridesetogodiš-
njaci" su bili obavezni da prethodnih deset godina posvete onim nau-
kama koje istražuju „iz hipoteza".
90 U dijalogu Gorgija (463b) retorika je identifikovana sa la­
skanjem.
91 Na strani 537b bilo je predviđeno da telesne vežbe traju dve
ili tri godine.
92 Ovo tvrđenje i ona koja potom slede sačinjavaju neku vrstu
programskih uputstava za nasilno preuzimanje vlasti od strane filo­ K N J I G A OSMA (
zofa. Puč počinje u određeni čas prvim i najznačajnijim prevratničkim Η )
činom: isterivanjem iz države svih stanovnika starijih od deset godina. 1 Gornji tekst je kratak rezime pete knjige i onoga što je rečeno
u trećoj knjizi počev od str. 415d pa nadalje.
2 Na kraju četvrte knjige (str. 445c).
3 To jest na prethodnim stranicama sedme knjige.
4 U početku pete knjige.
5 U početku svake nove runde borci (rvači i bokseri) zauzimaju
određeni stav. Dijalog je ovde upoređen sa sportskim dvobojem.
6 Kritsko i spartansko državno uređenje ovde su podvedeni pod
zajedničko ime: timokratija, ili timarhija.
7 Očigledno ironično izrečen atribut za tiranidu, koju je Platon,
kako će se iz daljeg teksta videti, smatrao za najgori oblik državnog
uređenja.
8 Time su sva četiri tipa empirijskih državnih uređenja okarakte-
risana kao „bolesti države", dakle kao ono što postepeno razara, razjeda
državu iznutra, iz same njene konstitucije.
9 Nasledne kneževine postojale su u Tesaliji, a u Kartagini je
bilo moguće kupiti kraljevski položaj.
10 Poslovični izraz (Ilijada, XXII, 126; Odiseja, XIX, 163; Hesio-
dova Teogonija, 35).
11 Računajući i uzornu državu ο kojoj se u dijalogu govori.
12 Prema toj najavi, ono što sledi ozbiljno je po tonu, ali je u
suštini nešto nalik na ono što se kazuje deci. Platon ima određene
rezerve prema mitovima, ali se ipak njima služi da bi ponešto i sam
„slikovito" prikazivao.
1 3 „Periodično obrtanje" je karakteristika kretanja nebeskih tela.
Mitovi to obrtanje povezuju sa životnim ciklusom svakog živog bića.
Svaka vrsta živih bića ima svoj odgovarajući manji ili veći ciklus.
14 Kvadriranjem broja dobija se površina, odnosno ravan odre­
đena trima tačkama koje nisu na istoj pravoj (trougao). KutHranjem
se dobija „treća dimenzija", odnosno figura određena sa četiri tačke
(„graničnice") koje nisu u istoj ravni (piramida).
15 Matematički deo mita je najverovatnije pitagorejskog porekla.
Shodno prethodnom, ovaj nejasan tekst bi mogao biti protumačen na
sledeći način: životni ciklusi ljudskog roda određeni su ravnostranim
ili pravouglim (Pitagorinim) trouglima, pravilnim tetraedrima i pirami­
dama čije su osnove Pitagorini trougli, a to su oni trougli čije su strane
ćeli brojevi i odnose se kao 3 : 4 : 5 (na primer: 6 : 8 : 10; 9 : 12 : 15;
12 : 16 : 20 itd. — svi takvi trougli jednostavno se dobijaju množenjem
strana onog osnovnog sa 2, 3, 4, 5, n). Svi ravnostrani trougli su
međusobno slični, kao što su međusobno slični i svi Pitagorini trougli.

381