Page 201 - Platon - Država

12 U izvorniku stoji: phrćmesis, što se može prevesti kao „moć treban je, dakle, razum. Isti je slučaj kada je reč ο kvalitetima kao što.
mišljenja", kao „moć razumevanja" ili shvatanja. Za tu moć kaže se da su „debljina i tankoća", „mekoća i tvrdoća". Za viđenje ili za čulo dodira,
je ponajviše božanska, a to znaci da je ta moć ono što je u ljudskom jedan te isti predmet može biti i debeo i tanak, i tvrd i mek. Jer, u
biću jedino besmrtno. Upor. Fedon (70b, 76c, 79d). kojem je odnosu dati predmet debeo, a u kojem opet tanak; u kojem
13 Platonova je pretpostavka da čulni nagoni i ćulne strasti vuku je odnosu tvrd, a u kojem opet tanak — t o može razjasniti samo razum
nadole, tj. prema svetu kao regiji prolaznih i propadljivih stvari, i da koji uviđa te odnose, a čulu vida i čulu pipanja to nije mogućno. Prst
ti nagoni i strasti kvare onaj besmrtni umni deo duše, odvraćajući ga od je, na primer, tvrd u odnosu na vunu, ali je mek u odnosu na mermer.
njegove prirodne usmerenosti, koja vodi kontemplaciji večnih formi. Upor. dijalog Fedon (96c do 97b, 102a do 103a).
Prema tome, vaspitanje ima da savlada snagu čulnih nagona i da umni 24 U tekstu se pretpostavlja da „veliko" i „malo" nisu samo rela­
deo duše uzdigne, oslobodi od te nagonske olovne^ đuladi i usmeri tivni, nego i apsolutni pojmovi. Pretpostavlja se, naime, da postoji ne­
prema gore. U prvom slučaju, dok je vezana čulnošću, duša postaje što što je „veliko po sebi", a ne samo veliko u odnosu na nešto drugo
troma, teška i lenja. U drugom slučaju, duša postaje laka, spremna za što je manje, kao i to da postoji nešto što je „malo po sebi". Naravno,
uzdizanje i usavršavanje. U tom smislu je i Heraklit govorio: „Dušama „veliko po sebi" i „malo po sebi" ne mogu postojati u području „vid­
je radost ili smrt da vlažne budu. Radost im je pad u životu" (D. Fr. ljivog", odnosno u području empirijskog (v. kraj šeste knjige). Stoga
77) i „Suva duša je najmudrija i najbolja" (D. Fr. 118)._ viđenje, čija se saznajna moć kreće u području vidljivog, „brka veliko
14 Ostrvo blaženih ili ostrvo srećnih (makoren nesos) su prema i malo", jer mu se jedni te isti predmeti mogu istovremeno pokazivati
tadašnjim verovanjima, posmrtna boravišta onih koji su zaslužni za i kao veliki i kao mali. V. prethodnu belešku i stranu 523e, gde se ta-
državu. Ovde je taj izraz u ironičnoj upotrebi, jer ne mogu biti zaslužni kođe pretpostavlja da kvantiteti, kvaliteti i relacije imaju apsolutnu
za državu oni koji se odriču bilo kakve političke aktivnosti. vrednost, koja nije locirana u području empirijskog, nego u području
' 5 Direktna aluzija na prilike u atinskoj državi: oko vlasti se glože razumskog, odnosno matematičkog.
i državom upravljaju oni koji po svojim sposobnostima i karakteru 25 Ta se tvrdnja ne odnosi samo na razdeobu umstvenog i vidlji­
nisu dorasli toj obavezi, dok oni najmudriji i najpošteniji stoje po vog ο kojoj je bilo reci pri kraju šeste knjige, nego po svoj prilici i na
strani. Platonova je zamisao da upravljanje državnim poslovima, tj. prethodnu tvrdnju ο velikom i malom. Ako je naša pretpostavka osno­
onim poslovima koji se odnose na ćelu zajednicu, treba da bude oba­ vana, onda bi veliko po sebi bilo u stvari celina postojećeg, celina koja
veza za najmudrije, i onda kada ovima do toga uopšte nije stalo, a za­ se samo umom može shvatiti. Malo po sebi bilo bi oznaka za empirij­
branjeni prostor za one kojima je do vlasti najviše stalo, i to zato da ski svet, za ono što Platon naziva „vidljivim", očigledno proširujući tu
bi svoju mudrost, ako je imaju, koristili za zadovoljavanje egoističkih oznaku na celinu empirijskog sveta.
interesa na štetu opštih. 26 Na strani 523cd.
16 Ono što je rečeno na strani 465de, 466a. 27
što
to
mno­
jedinica
vidi:
17 To jest i u politici i u filozofiji. štvo. To Sudija treba da odluči šta u je različitim se kontekstima. Na ili primer,
može
se
pitanje
postaviti
18 Priča se da su Asklepije, Herakle i Dionis posle smrti postali da li je data dužina jedinica ili mnoštvo manjih dužina, kao što se pita
neka vrsta božanstava; uspelo im je, dakle, da se oslobode večnog bora­ Zenon u aporiji „dihotomija". Ili, da li je duša jedinica ili harmonija
višta u podzemnom (Hadovom) carstvu i da vaskrsnu, uspinjući se telesnih delova, kao što se Platon pita u dijalogu Fedon. Ili, da li je
„gore do bogova". prava država jedna ili je sklop međusobno sukobljenih delova, kao što
19 „Okretanje pločice" ili „okretanje crepa" je metafora koja se se ο tome govori ovde u dijalogu Država. Slično tome, može se pitati
upotrebljava u dijalogu Vedar (XVIII, 241b) kao oznaka za preobražaj da li je postojeće jedinica ih je pak sastavljeno iz međusobno različitih
nasrtljivaca u begunca, tj. za preobražaj onoga ko je, bivajući usme- regija, kao što se tvrdi u šestoj knjizi. No način postavljanja pitanja
ren na jednu stranu, „preokretanjem crepa" naglo postao usmeren na ο jedinici i njenoj suprotnosti je u gornjem tekstu daleko jednostavniji.
drugu, suprotnu stranu. Ta metafora potiče iz jedne dečje igre u kojoj Platonova je namera da i u ovoj oblasti utvrdi saznajnu nemoć čula,
su igrači podeljni na dva tabora. Igrom upravlja onaj ko u rukama preciznije, čula viđenja. To čulo vidi mnoge stvari istovremeno i kao
drži jednu pločicu, koja je na jednoj strani obojena crnom, a na dru­ jedinstvene i kao mnoštvene. Time ono daje ο jednoj te istoj stvari
goj belom bojom. On baca pločicu uvis i uzvikuje niks hemera (noć-dan). suprotna obaveštenja, pa tako podstiče aktivnost razuma, koji kao ne­
Ako pločica padne tako da je njena bela strana okrenuta nagore, dečaci kakav sudija treba da razluči suprotnost i da svakoj odredi mesto koje
sa istočne strane jure one na zapadnoj strani, i obrnuto. joj odgovara.
20 Na strani 466e i dalje do 468a. 28 Reč je ο tome koja su to znanja pomoću kojih se može izvršiti
21 V. napred, strane 410a do 412a. „preobražaj", „preobraćanje" duše i njeno izvlačenje iz vrtloga svako­
22 Palamed je u Ilijadi prikazan kao izumitelj, a tragički pesnici dnevnih interesovanja i strasti, kako bi se duša budućih „Čuvara" usme-
— Sofokle, Eshil i Euripid — su ο Palamedu pisali u istom duhu. rila prema d o b r u , u korist države i u sopstvenu korist.
23 Ovde Platon misli na to da se samim viđenjem, bez učešća 29 Praktično računanje, logistika, obuhvata prebrojavanje koje se
razuma, mogu opažati predmeti (u ovom slučaju prsti), ali se ne mogu vrši u trgovini, poljoprivredi, stočarstvu i drugim poslovima. Logistika
spoznati odnosi među predmetima, jer u primeru koji je naveden, vi­ takođe uključuje četiri računske radnje: sabiranje, oduzimanje, mno­
đanje daje međusobno suprotne informacije. Naime, najveći od tri ženje i delenje; a uz to i obična merenja dužina, površina, zapremina.
pokazana prsta je — za viđenje — istovremeno i u sredini i na kraju. Aritmetika je, kako je Platon zajedno sa drugim naukama ponekad
U sredini je u odnosu na ćelu šaku, a na kraju je u odnosu na tri naziva, veština, umešnost baratanja brojevima izvan praktičnih potreba
pokazana prsta. Za razumevanje odnosa (relacija) među stvarima po- i svrha. Logistika i aritmetika imaju dvojaku funkciju: praktičnu (de-
372 373