Page 211 - Platon - Država

površina 81 (ν. belešku 58). Ako je to tako, onda bi kraljevo (kraljev­ 66 „Pravična dela" (ta dikaia) označavaju ono životno ponašanje
sko) zadovoljstvo moglo biti predstavljeno u obliku kocke čija je ivica u kojem svaki konstituent čovekovog bića (gorgonski, lavlji i ljudski)
9, a volumen 9 3 = 729. Ono bi dakle imalo tri dimenzije (dužinu, širinu ostaju u svom prirodnom domenu, obavljaju svoje odgovarajuće funk­
i dubinu), a povrh svega ono bi bilo ,.istinsko", stvarno zadovoljstvo, a cije, te tako uspostavljaju harmoniju. Pravičnost u ljudskoj jedinki
ne prividno. Potenciranjem sa 3, ili kubiranjem, prividno postaje stvar­ ima, za Platona, isto značenje kao i pravičnost u državi kao celini sa­
no. Ovo bi moglo imati nekog osnova u pitagorejskoj ili Platonovoj činjenoj od tih jedinki.
pretpostavci da tek treća dimenzija daje izgled stvarnog. Ujedno, u 67 Onaj ko greši iz neznanja ne greši svojom krivicom. Uzrok nje­
osnovi tog rasuđivanja, verovatno se krije otkriće paradoksa elemenata govog grešenja, kako će se još videti iz mita ο Eru na kraju X knjige,
geometrije. Reč je, naime, ο tome da su upravo u Platonovoj Akademiji delom je sama sudbina (Ananka), delom slučaj, a delom sloboda izbora.
tačke definisane kao ono što nema dimenzije, ono što nema ni dužinu, Pomoću ovog poslednjeg, i pomoću znanja, čovek može da iskoči iz
ni širinu, ni dubinu; da su linije definisane kao ono što ima samo jednu lanca nužnosti (sudbine, Ananke).
dimenziju — dužinu; površine kao ono što ima dve dimenzije — dužinu 68
norme.
„Običajni
nepisane
moralne
nomima)
(ta
zakoni"
su
i širinu; a prostorne figure kao ono što ima sve tri dimenzije — du­ Izraz „lepo" u produžetku teksta nema estetsko nego moralno značenje.
žinu, širinu i dubinu (visinu). Neočekivani obrti (paradoksi) nastajali 69
su iz sledećeg: tačke bez dimenzija proizvode liniju, pri čemu se već Ο Erifili, v. registar imena. U Odiseji (XI, 326) Odisej priča
tu događa kvalitativni skok iz privida u stvarnost; nadalje, jednodimen­ kako je u Hadu, između ostalih žena slavnih ljudi, video
zionalne linije proizvode dvodimenzionalnu površinu (drugi kvalitativni
skok); najzad, dvodimenzionalne površine proizvode prostorne figure i Erifilu mrsku,
(treći i vrhunski kvalitativni skok). štono svojega muža za mamljivo izdade zlato.
U tome verovatno treba tražiti razlog Platonovoj pretpostavci da Inače, priča ο Erifilinoj izdaji ili prodaji muža za zlatnu ogrlicu često
je kraljevsko zadovoljstvo treća potencija prividnog tiraninovog zado­ je uzimana za predmet pesničke asocijacije: Pindar (Deveta Nemejska,
voljstva. 16); Eshil (Sedmorica protiv Tebe, 568 i dalje).
Komentatori ovog mesta Platonove Države obično upućuju na je­ 70 Taj branilac nepravičnosti je upravo bio sam Glaukon u po­
dan račun koji se pripisuje Pitagorejcu Filolaju. Prema tom računu, četku druge knjige. V. belešku 61/ΙΧ.
vreme računato kao jedna godina podeljeno je na svoje sastavne ele­ 72 Shodno „slici" opisanoj na strani 58Sc i dalje,
mente, dane i noći, tako da se sabiranjem 364,5 dana i 364,5 noći dobija i dalje.
broj 729. Osnov za to poređenje sa rezultatom Filolajevog računa daje 72
Shodno
sam Platon u tekstu koji sledi (588a): „imaj u vidu da je taj broj tačan 7 3 Čovek koji „slici" opisanoj na strani 588c ne i dalje. da bude hrabar
lakomosti
nezasitoj
se odaje
može
i da odgovara stvarnim životima, ako je istina da ovima odgovaraju
dani i noći, meseci i godine." kao lav, nego mora često da se pretvara i da majmuniše da bi za­
61 U tom smislu je govorio Glaukon, na početku druge knjige radio novac i tako ostvario ono što drži za najveće dobro.
(360c i dalje), nastojeći da dodatnom argumentacijom ojača Trasima- 74 Platon ne kaže „radnici", nego oni koji obavljaju neki neugod­
hovu tezu i tako podstakne Sokrata na pobijanje tog mnenja. ni, prljav posao (banausia) ili zanat u kojem se kao najvažnije traži
62 Na primer, Kentauri (Kentauroi), bića sa konjskim telom i manuelni rad (cheirotechnia). U tih ljudi je „njihov najbolji deo" (inte­
ljudskim poprsjem, glavom i rukama. Tako su nazivali i ljude koji su ligencija) po prirodi dat kao slabačak, te se stoga, misli Platon, oni i
stanovali u Tesaliji između planina Ose i Peliona, kao i na tim plani­ bave takvim poslovima.
nama. Slika čudovišta verovatno dolazi otuda što su spomenuti stanov­ 75 Prijateljstvo je, po pretpostavci koja je tada bila široko pri­
nici Tesalije bili vesti konjanici. Ostala objašnjenja v. u registru imena. hvaćena, moguće samo između sličnih: suprotnosti se odbijaju, sličnosti
63 Datom opisu odgovara ono što u mitologiji nosi naziv Gorgona se privlače.
(Gorgon), mnogoglavo čudovište ο kome se pričalo da okameni (od 76 Reč je ο zakonu (ustavu) kojim se konstituiše uzorna država.
straha) svakoga ko ga pogleda. Skulptori i slikari stavljali su lik Gor- Taj zakon je „saveznik svih", jer svakom određuje onu funkciju u
gone na Zevsov štit. državi koja mu po prirodi, tj. prema sposobnostima, pripada.
64 Gorgonu, lava i čoveka.
65 Reč „čovek" upotrebljena u dva različita smisla: (I) čovek kao 77 Misli se na razum i um kao na „čuvare i vladare" u duši. Deca
umno biće i (II) čovek kao ona spodoba sastavljena od Gorgone i lava dobijaju slobodu delovanja tek kada steknu intelektualnu zrelost i spo­
skrivenih unutar te spodobe koja spolja ima izgled ljudskog bića. Lav sobnost za moralnu (duhovnu) odgovornost.
ovde simbolično označava srčanost, volju, odnosno one strasne sklo­ 73 Ta mathemata ovde označava „nauke" u smislu onoga što se
nosti koje, ukoliko su lišene vodstva i gospodarstva uma, čine da spo­ može naučiti, nasuprot onome što je prirodno dato i ne može se naučiti.
doba u ljudskom liku-omotaču postaje pomamna i smušena. Gorgona 79 „Istinski muzikalan" označava ovde isto što „istinski mudro-
je pak simbol za najniže strasti i telesne požude, koje takođe žive u Ijubiv", jer je, kako se to kaže u dijalogu Feđon (61a) „filozofija najviša
ljudskom biću predstavljenom slikom one spodobe, te u nepravičnog muzika". Ovde Glaukon, prihvatajući Sokratov način rasuđivanja, na­
čoveka (u čoveka čiji vod životnog ponašanja nije um) izbijaju na po­ ziva „istinski muzikalnim", ili razboritim i mudrim, onoga ko je posti­
vršinu, ispoljavaju se u zverskom i životinjskom ponašanju. Slika je gao skladnost (harmoniju) telesnih i duševnih funkcija. Sličnom muzič­
data tako da Čovek u „onom čoveku" predstavlja samo tanku, ponekad kom terminologijom govori se ο mudroljubivoj, razboritoj i umerenoj
i prozirnu, ljusku pod kojom bujaju „divlje" i gorgonske strasti. državi na str. 432a i 443d.
392 393