Page 196 - Platon - Država

više na glasu najpraznoglaviji, a oni drugi koji su manje zapaženi da
su po razboritosti vrsniji" (Odbrana Sokratova, VII, 22a).
42 U izvorniku stoji glagol strategeo = biti vojskovođa, strateg.
U atinskoj državi birano je deset takvih stratega, od kojih je svaki
komandovao jednom većom jedinicom teško naoružanih pešaka, oklop-
nika (hoplita), regrutovanih iz deset atičkih fila. Zapovednik tritije
(tritiarh) komandovao je hoplitima, regrutovanim samo iz jedne tre­
ćine file.
48 Ljubitelj jela naziva se philositon, a onaj ko je „loš u jelu"
naziva se kakositon.
49 U vreme dionisijskih svečanosti, ili dionisija (ta Dionysia), pri­
ređivana su pozorišna takmičenja. Takvih Dionisija bilo je četiri: (I)
„male Dionisije" padale su u zimski period i izvođene su izvan grad­
skih zidina, na polju, tj. na selu; (II) Lenaia Dionisija padale su u mesec KNJIGA Š E S T A ( ζ )
gamelion (kraj januara i početak februara) i izvođene su u gradu, u
Lenaju pod Areopagom; (III) Anthesterijske Dionisije, nazvane tako po ' „Čuvati zakone i običaje države" za Platona nikako ne znači
mesecu Anthesterionu (druga polovina februara i prva polovina marta) ostavljati nepromenjenim bilo kakve zakone i običaje, nego bdeti nad
kada su izvođene; (IV) Velike Dionisije (Dionysia megala), koje su još onim zakonima i običajima koji su osnov uzorne države.
2
nazvane „gradskim", nasuprot onim prvima koje su još nazvane „polj­ Reč je ο sposobnosti koja se ogleda u jedinstvu i iskustva i
skim" ili „seoskim". Velike (gradske) Dionisije izvođene su u martu ili znanja.
aprilu mesecu. 4 3 Na strani 484b.
50 Pravično i nepravično, dobro i zlo su kao pojmovi, svako za Sveukupno znanje obuhvata, kako će se pokazati u VII knjizi
planimetriju,
sterometnju,
sebe, jedinice, ili jedinstvene celine, te zbog toga ne trpe promenu i ne (525a i dalje), aritmetiku, krunu svih nauka. astronomiju, har­
dijalektiku
kao
i
moniku
mogu propasti razlaganjem na delove, jer kao jedinice pojmovi i ne­ 5 U izvorniku stoji: philosophon i philopseude, a pitanje je da li
maju delova. Ali u praksi, tj. u empirijskom ljudskom delanju, i telima,
tj. u materijalnom empirijskom svetu, pravično i nepravično, dobro i jedna te ista ljudska priroda može da bude naklonjena mudrosti i laži.
zlo su prisutni u mnoštvu činova i u svim stvarima, pa se stoga stiče 6 Momos (Momos) je personifikovana pogrda, kuđenje.
utisak da ne postoji jedno jedino dobro i jedno jedino zlo po sebi, 7 Prigovorom koji sledi Adeimant uključuje se u razgovor sa
nego da ima mnoštvo međusobno različitih dobara i mnoštvo različi­ Sokratom sve dok, ponovo na strani 506d, direktni sagovornik ne po­
tih zala, isto kao što se stiče utisak da ima mnoštvo međusobno razli­ stane Glaukon.
čitih pravdi i mnoštvo međusobno različitih nepravdi. Uporediti ο ovo­ 3 Uporedi sa dijalogom Gorgija (485cd), gde Kalikle postavlja
me: Fedon (75cd; 99d i dalje); Gozba (209e i dalje), kao i dijalog slične prigovore. U Adeimantovom prigovoru, „oni koji su u mladosti
Parmenid. počeli da se bave filozofijom", pa su se kasnije iskvarili, mogli bi biti
Verovatno aluzija na
51 kiničara Antistena, koji nije dopuštao da neki Sokratovi sledbenici kao Kritija, Alkibijad i drugi, koji su u po­
ono što je opšte ima posebnu egzistenciju, nego je branio gledište da tonjim političkim zbivanjima stekli reputaciju sposobnih, ali ne osobito
postoje samo pojedinačne čulne stvari. Upor. dijalog Eutidem. časnih ljudi. Druga grupa, „onih najsposobnijih, koji su postali sasvim
52 Pretpostavka je da su polovina i dvostrukost kao pojmovi nekorisni za državu", mogla bi obuhvatiti i samog Sokrata, isto kao i
međusobno različiti, tako da je „polovina" jedno a „dvostrukost" drugo, Platona.
9
ali da se mnoštvo čulnih stvari pokazuju ili pojavljuju, tj. u odnosu Ironična Adeimantova tvrdnja, pošto je upravo suprotno tačno:
prema različitim tačkama posmatranja — izgledaju i kao polovine i Sokrat često govori u poređenjima. To pokazuje Sokratov neposredni
kao dvostrukosti. Na primer, dužina nekog zida može se istovremeno odgovor: „ti mi se još rugaš".
pokazati i kao dvostrukost svoje polovine i kao polovina dvostruko Ό Poređenje se odnosi na upravljanje državom. Sokratova teza
dužeg zida. je da se veština upravljanja državom može naučiti, ali pristalice demo­
53 Zagonetka ο evnuhu glasi: Jedan koji je čovek i nije čovek (tj. kratske države veruju da je svako sposoban da upravlja državom i da
evnuh je), gađao je i nije gađao (tj. nije pogodio), kamenom koji nije je za taj posao svako dovoljno učen, pa su zato spremni da rastrgnu
kamen (tj. plavcem kamenom), pticu koja nije ptica (jer je slepi miš), Sokrata, koji hoće da ih u tome razuveri.
na drvetu koje nije drvo (nego je grana). " Metafora kaže ovo: borba za vlast je surova, pa oni koji uspeju
54 Na strani 476b. da se u toj opštoj žudnji za vlašću domognu vrhunskih položaja u
55 Ο tome šta je filozof govori se takođe u Vedru (278cd), na državi, bivaju posle izvesnog vremena ili osuđeni na smrt, ili prognani
prvim stranicama Fedona, u Sofistu (253c i dalje). ostrakizmom. Metafora se odnosi na tadašnje političke prilike u Atini.
12 „Zvezdočatac" nije sasvim odgovarajuća reč za meteoroskopon
= onaj ko gleda gore, na nebo. Sokrat se osetio pogođen Adeimantovim
prigovorom (vidi belešku 8) i svoj poduži metaforični odgovor zaklju­
čuje aluzijom na obrazovanje pravih državnika („pravih krmanoša"),
koji moraju poznavati ne samo zemaljske nego i nebeske pojave, a ako
362 363