Page 197 - Platon - Država

bi se pokazalo da oni istražuju i ono što nije neposredno vezano za bi iz neprijateljskog grada izneli Atenin kip — relikviju koju su nazivali
politikantsku veštinu, tada bi ih nazvali „brbljivcima" i „zvezdočacima", Patlddion, jer je Palada nadimak Atenin. Pošto su ukrali kip, Odisej
kao što je na sličan način postupio Aristofan (u komediji Oblakinje) naumi da ubije Diomeda i da za sebe prigrabi svu slavu. Ali, Diomed
kada je karikirao Sokratovo ponašanje. prozre Odisej evu nameru, sveza mu ruke i mačem ga natera da ide
13 Aristotel (Retorika, II, 1391a 8) kaže da je Simonid, odgovara­ ispred njega, te se tako vratiše u ahejski logor.
jući na pitanje supruge Hierona — tiranina Sirakuze — ,,šta je bolje 25 Sokrat pominje Teaga, kao svog družbenika, i u Apologiji (33e).
biti bogat ili mudar?", odgovorio sledećim recima: „bolje je biti bogat, Jedan dijalog je naslovljen Teagovim imenom, ali utvrđeno je da Platon
jer vidim kako mudri provode svoje vreme pred vratima bogatih". nije autor tog dijaloga.
Platon očigledno misli suprotno, pa stoga u nastavku rečenice Simonida 26 Sokrat, u stvari, kaže da ga je „demonsko znamenje" odvra­
naziva „lažljivcem". tilo od politike, a ne to da samo poneko ima svog demona. Upor. Odbra­
14 Naš izraz „savršeni čovek" pokriva ono što se u izvorniku obe- na Sokratova (31cd).
ležava odredbama kalan i agathbn (doslovno: lep i dobar), a to je onaj 27 Upor. Fedon, odeljak u kojem se govori da se filozofi raduju
ko je određenim naporima uspeo da postigne savršenstvo tela i duše, smrti.
te da bude telesno snažan i otporan, a duhovno obrazovan tako da 28 „Ono ο govorima" (to peri toiis logous), izraz se verovatno od­
raspolaže znanjem, i da mu istina i težnja za istinom budu vođi života. nosi na dijalektiku (upor. dalje, 511b, 531e). Izvorni izraz bi se takođe
Potpuni ili totalni čovek je, prema tome, za Platona, onaj ko je u sebi mogao prevesti i kao „ono ο pojmovima", ili, „ono ο dokazima".
sjedinio tri oblika ljudski mogućeg savršenstva: fizičko, intelektualno 29 Šala na račun Heraklitove izreke „Sunce nije samo svaki dan
i moralno. novo nego je uvek i neprestano novo" (D. fr. 6). Heraklit je, naime, pret­
15 Uporediti Gozba (206e; 211d—212a) postavljao da se sunce rodi, ostari i umre (ugasi se) za jedan dan — od
16 V. 407ab. izlaska do zalaska, ali da se taj proces neprestano ponavlja.
17 Aluzija na Aristofanove Oblakinje, komediju u kojoj je Sokrat 30 Upozorenje u skladu sa Sokratovim verovanjem u ponovno ra­
bio prikazan kao jedan od sofista, koji zaluđuju mlade ljude. Ali ovde đanje, ο kojem se govori na kraju X knjige Države, kao i na kraju dija­
se aludira i na one javne i ugledne ličnosti što su protiv Sokrata po­ loga Gorgija.
digle optužbu za kvarenje omladine i za uvođenje novih bogova, koje 31 Na strani 473c-e.
atinska država ne priznaje. Upor. Odbrana Sokratova (24b i dalje). 32 Gornje reci bi mogle biti znak da je ova knjiga Države napisana
18 Prilično otvorena zamerka, upućena pripadnicima demokratske, posle prvog Platonovog putovanja na Siciliju, tj. posle neuspeha njego­
skupštine u Atini, kao i drugim oblicima tadašnjeg atinskog „javnog vih nastojanja da Dionisija starijeg ubedi u potrebu reforme države.
mnenja", formiranog u skupštinama, na zasedanjima narodnih sudova 33 Platon hoće da kaže: filozofija.
koji su imali preko pet stotina članova, i na masovnim teatarskim pri­ 34 Uporedi: Ilijada (I, 131).
redbama na kojima je komedija, reagujući na aktualna zbivanja, bila 35 „Slikar državnog uređenja" je ovde Sokrat, a oni koji ga na­
istovremeno izraz i podstrekač javnog mišljenja. padaju opisani su na strani 474a.
19 Platonova je teza da sama država, odnosno jedna data poli­ 36 V. 463ab.
tička praksa, deluje kao vaspitač dvostruko: prvo time što mladi ljudi 37 „Ideja" ovde označava jedinstvo mnoštva, tj. ono što dopušta
oponašaju ono što rade stariji „učeći se životu" na iskustvu onih koji da mnoštvo pojedinačnih stvari bude obuhvaćeno jednim imenom, jed­
su uspeli ili stradali, a drugo i time što je država jača od pojedinačnih nim pojmom. „Ideja" je uz to i forma tih stvari, njihov trajni, nepro-
građana i može ih naterati da, pod pretnjom kazni, upražnjavaju onaj menljivi i nepropadljivi oblik; ona je nešto kao okvir ili posuda kroz
tip ponašanja koji se u datoj situaciji smatra poželjnim. koju prolaze i mogu prolaziti mnogobrojni sadržaji; vode teku, a reka
20 Božanstvo se izuzima zato što je tu reč ο ljudskim sukobima kao reka ostaje; ili, apstraktnije, lepe i dobre stvari nastaju i prolaze,
i zato što je ono, prema poslovici, „iznad govora". ali lepota i dobrota ostaju kao večite i nepromenljive forme.
21 „Oni" su tadašnji vođi naroda (demagozi), kao oni koji su 3 8 Sunce.
protiv Sokrata podneli tužbu atinskom demokratskom sudu. Anit, na 39 Reč je ο moći ili sposobnosti gledanja za koju Platon misli da
primer, prema dijalogu Menon (91c), misli da je delatnost sofista velika nastaje tako što se sunčeva vatra (toplota) spaja sa očnom vatrom
nesreća za omladinu. (toplotom). I jedna i druga vatra shvaćene su kao fluidi, mnogo finiji
22 Reč sophistes (sofist) i sophos imaju slična značenja, a mudrost od običnih fluida.
se označava rečju sophia. Otuda je već zbog samih naziva dolazilo do 40 Istina i biće sijaju kao sunce, ali njihov sjaj može da uvidi
toga da vodeći politički ljudi zaziru od sofista. Jer, prema onome što samo um. Prema tome, između viđenja i uviđanja postoji analogija. Iz
se govori u Odbrani Sokratovoj, vodeće političke ljude mnogi su sma­ narednog pasusa, međutim, proizlazi da istina i biće sami po sebi nisu
trali mudrima, a ponajviše su oni sami držali do svoje mudrosti. Sokrata vrhunsko dobro, nego da tek vrhunsko d o b r o samo po sebi čini da
je, na njegovu nesreću, delfijsko proročište proglasilo najmudrijim, istina i biće, za čoveka, budu mogući i dostupni. Dakle, istina i biće
mada on nije bio politički čovek i vođ naroda. jesu radi dobra, a ne, obrnuto, da dobro jeste radi istine i bića. D o b r o
23 Ovo mesto je verovatno inspirisalo Tomasa Hobsa da svome je poslednji uzrok onoga što jeste i onoga što je istinito. Shodno tome,
delu ο „materiji, obliku i vlasti države, crkvene i građanske" dadne trebalo bi da z l o bude poslednji uzrok nebića, ili čak samo nebiće,
naslov Levijatan (biblijsko ime za Platonovu „veliku zver"). kao i poslednji uzrok onoga što je istini suprotno — zablude i laži. Ali
24 Diomedovo primoravanje (Diomedia andgke) je izraz stvoren u Platona postoje samo nagoveštaji za razvijanje osnovnog stanovišta
prema sledećem predanju: Odisej i Diomed su krišom ušli u Troju da u tom pravcu. Ti nagoveštaji su dati ovde u Državi, u Sofistu i drugde,
364 365