Page 158 - Platon - Država
P. 158

kada  nije  jednako,  što  je  smrtno,  te  je  i  samo  takvo  i        b     leli  da  imaju  više  nego  njihov  sused,  oni  udaraju  i  bodu
                       takvim   postaje?                                                              jedni  druge  gvozdenim  rogovima  i  kopitama,  i  tako,  zato
                            —   Mnogo  se  —  reče  —  ovo  razlikuje  od  onoga  što                 što  ne  uzimaju  pravu  hranu  i  ne  ispunjavaju  stvarnim
                       je  večno jednako.                                                             ono  što  u  sebi  imaju  kao  stvarno,  ubijaju  jedan  drugoga
                            —   A  da  li  ono  što  nikada  nije  sa  sobom  jednako                 zbog  nezasićenosti.
                       više  učestvuje  u  biću 42  nego  što  u  njemu  učestvuje  znanje?                —  Ο  Sokrate,  ο  životu  svetine  u  svemu  govoriš  kao
                             —  Nikako.                                                               proročište 46  —  reče  Glaukon.
                             —  A  u  istini?                                                              —  Zar  onda  nije  nužno  da  se  oni  odaju  zadovolj­
                             —  Ni  to  ne  ide.                                                      stvima  koja  su  pomešana  s  bolom,  priviđenjima  i  sen-
                            —   Ako  to  manje  učestvuje  u  istini,  onda  manje  uče­              kama  istinskih  zadovoljstava,  šarenim  slikama  koje  jedna
                       stvuje  i  u biću?                                                       c     drugoj  daju  izgled  životnosti  i  žestine?  I  zar  sve  to  nuž­
                             —  Nužno.                                                                nim  načinom  ne  rađa  u  nerazumnim  dušama  pomamnu
                  d          —  Prema  tome,  u  celini  gledajući,  rod  onoga  što                  samozaljubljenost  i  zar  ne  postaje  predmet  sukoba,  kao
                       služi  za  negu  tela,  u  odnosu  prema  rodu  onoga  što  služi              što  je  priviđenje  Helene  u  onih  pod  Trojom  —  kako  to
                       za  negu  duše,  manje  učestvuje  i  u  istini  u  biću?                      kaže  Stesihor 47  —  postalo  predmet  sukoba,  zbog  nepozna­
                             —  Mnogo   manje.                                                        vanja  istine?
                            —   Ne  misliš  da  isto  važi  za  telo  i  dušu? 43                          —  U  stvarima  te  vrste,  neizbežno  je  da  tako  bude
                             —  Naravno  da  ne  mislim.                                              —  reče  on.
                            —   Prema  tome,  ono  što  se  ispunjava  sadržajem  koji                     XI.  — A  nije  li  —  rekoh  —  neizbežno  da  se  tako
                       u  sebi  ima  više  bića,  i  što  je  samo  po  sebi  u  većoj  meri          nešto  događa  i u  onome  što  se  odnosi  na  strasne  sklono­
                       biće,  ispunjava  se  bićem  više  nego  ono  što  se  ispunjava               sti ?  Ako  je  neko  obuzet  zavišću  zbog  častoljublja,  ili
                                                                                                        8
                       sadržajima  u  kojima  ima  manje  bića,  i  što  je  samo  po                 se  odaje  nasilju  zbog  želje  za  pobedom,  ili  se  razjari  zbog
                       sebi  u  manjoj  meri  biće.  Nije  li  tako? 44                               teškoće  na  koju  je  naišao,  pa  nepromišljeno  i  bezumno
                             —  Kako  ne  bi  bilo?                                             d      zahteva  puno  zadovoljenje  svoje  povređene  sujete,  svoje
                            —   Stoga,  ako  je  ugodno  ispuniti  se  onim  što  je  po              želje  za  pobedom  i  svoje  razjarenosti.
                       prirodi  za  to  namenjeno,  onda  će  ono  —  što  se  više  ispu­                 —  I  u  takvim  stvarima  je  neizbežno  da  se  takav
                       njava  bićem  i  onim  što  u  sebi  ima  više  bića  i  više  istine          čovek  ponaša  kao  što  se  ponašaju  oni  ο  kojima  smo  pret­
                  e     —  dati  radost  istinskog  zadovoljstva;  a  ono  —  što  sude-              hodno  govorili. 49
                       luje  u  stvarima  koje  imaju  manje  bića  i  manje  istine  i                    —  Šta  onda?  —  upitah  ja  —  hoćemo  li  smeti  i  ovo
                       što  se  ispunjava  onim  što  je  manje  postojano  i  manje                  da  kažemo:  i  u  onome  što  se  odnosi  na  ljubav  prema
                       verodostojno  —  sudelovaće  i  bivaće  ispunjeno  zadovolj­                   dobiti  i  na  ljubav  prema  pobedi  ima  takvih  želja  koje
                       stvom,  koje  je  manje  postojano,  manje  pouzdano  i  manje                 dopuštaju  da  budu  vođene  znanjem  i  razlogom.  Hoćemo
                       stvarno. 45                                                                    li  smeti  da  kažemo  da  te  i  tako  vođene  želje  dopiru  do
                            —   To  je  u  najvećem  stepenu  nužno  —  reče  on.                     zadovoljstava  koja  su  u  skladu  s  razumom,  pa  i  do  onih
                  586        —  Oni  ljudi  koji  ne  znaju  za  mudrost  i  vrlinu  i koji           zadovoljstava  koja  su  istinska  u  najvećem  stepenu,  jer
                       imaju  smisla  samo  za  gozbe  i  slična  uživanja,  silaze,  čini            su  vođena  istinom  i  zbog  toga  usmerena  na  ono  što  je
                       se,  dole  i  odande  se  opet  vraćaju  prema  sredini,  i  ceo         e     u tim okvirima mogućno postići,  i jer  je  svakoj  stvari  naj­
                       svoj  život  provode  u  lutanju  između  bola  i  bezbolnosti.                bolje  ono  što  joj  kao  takvoj  najviše  odgovara?
                       Oni  nikad  ne  prekoračuju  taj  prag;  nikad  ne  uzdižu  svoje                   —  Pa  to  —  reče  —  takvim  željama  doista  najviše
                       oči  prema  pravoj  visini  i ne penju  se  tamo, oni  nikad  nisu             odgovara. 50
                       bili  ispunjeni  pravom  stvarnošću  i  nikad  nisu  okusili  pra­                  —  Prema   tome,  ako  ćelom  dušom   upravlja  onaj
                       vo  i  čisto  zadovoljstvo,  nego  kao  stoka  gledaju  nadole,                njen  deo  koji  je  ljubav  prema  mudrosti  ili  filozofski  deo,
                       uvek  nagnuti  prema  zemlji  i  okrenuti  stolu,  i  tu,  u  žde­             i  ako  se  nijedan  drugi  deo  ne  bi  protiv  toga  pobunio,
                       ranju  i  parenju,  traže  svoju  hranu  i  uživanje.  Kako  bi  že-           onda  svaki  od  njih  može  delati  shodno  svojoj  nameni,  te

                  286                                                                                                                                      287
   153   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163