Page 157 - Platon - Država
P. 157
— Kako onda može biti tačno da je odsustvo bola zar bi mislio da je negde drugde a ne „gore", budući da
ugodno, a odsustvo radosti mučno? još nije video ono što je uistinu „gore"?
— Nikako. — Tako mi Zevsa, ne verujem da bi drukčije mislio!
— Pa onda to mirovanje nije stvarno, nego pri — A kad bi opet poleteo natrag, mislio bi da leti
vidno. Kad je u blizini bola ono je ugodno, a bolno je kad dole i ne bi se varao?
je u blizini ugodnog. A s obzirom na istinsko zadovoljstvo, — Tako je.
nema ničeg što bi u tim prividima moglo biti zdravo. Pre e — A sve bi to radio zato što mu nedostaje pravo
bi u njima moglo biti neke čarolije. 40 iskustvo ο tome šta je u istini „gore", šta „sredina" i šta
— U svakom slučaju, dokaz to pokazuje. „dole"?
b — A sada — produžih ja — posmatraj zadovoljstva — Tako je.
koja nisu posledica bolova, a ovo zato da ti se ne bi de — Zašto se onda čudiš što oni koji nemaju iskustva
silo da kao maločas pomisliš kako je u prirodi stvari tako u tome šta je istina ne misle tačno ni ο mnogim drugim
da je zadovoljstvo prestanak bola, a bol prestanak zado stvarima između ostalog ni ο tome šta je zadovoljstvo,
voljstva. šta bol, a šta sredina između jednog i drugog?
zaista
u
I
stanje,
zato
padaju
misle
— Ο kojim zadovoljstvima i bolovima govoriš? 585 stvarno oni, kada bol; a kad bolesno prelaze u srednje sta i
bola
iz
osećaju
— Ima ih mnogo — rekoh ja — i od svake fele, ali nje, čvrsto su uvereni da dolaze do zadovoljstva i ugod
ako dobro pogađaš, to su ponajviše zadovoljstva koja do nosti. Kao što se čovek koji ne zna za belu boju vara kad
laze od mirisa. Tu se osećanje ugodnosti stiče odjednom posmatra crno pored sivog, tako će se prevariti i oni ako,
i u jakoj meri, i to bez ikakvog prethodnog bola. A kad ne znajući šta je zadovoljstvo, gledaju na bezbednost po
prestane, ne ostavlja za sobom nikakav bol. red bola.
— To je živa istina — reče on. — Zevsa mi, ne čudim se tome; više bih se čudio
c — Izbegavajmo onda da verujemo da se čistota za da nije tako.
dovoljstva sastoji u otklanjanju bola, i da je otklanjanje — Razmisli sad ο ovome: zar glad, žeđ i druge takve
zadovoljstva čist bol. b pojave nisu nekakve praznine u telesnom stanju?
— To zaista treba izbeći. — Jesu.
— Ali sasvim je sigurno — produžih ja — da su — A neznanje i nerazumnost su isto tako prazni
takozvana zadovoljstva, koja preko tela dopiru do duše, ne, samo sad u stanju duševnom, je li tako?
najmnogobrojnija i najjača, i da ona pripadaju upravo — Tako je.
onoj vrsti u kojoj se zadovoljstva formiraju otklanjanjem — Onaj, dakle, ko bi uzeo hranu i ko bi postao ra
bola. zumniji, na neki bi način izvršio nekakvo punjenje, je li?
— Doista je tako. — Da. 41
— A jesu li isti takvi i predosećaji budućih zado -— Hoće li to punjenje biti istinitije ako se vrši
voljstava i bolova, oni koji proishode iz očekivanja? nečim što u sebi ima manje bića, ili nečim što ovoga u
— I oni su takvi. sebi ima više?
d X. — Znaš li — rekoh — kakva je njihova priroda — Jasno je da će biti istinitije ako se vrši onim što
i čemu su ponajviše slični? u sebi ima više bića.
— Ćemu? — Za koje stvari misliš da više učestvuju u čistom
— Ima li — rekoh — u prirodi nešto što bi mogao biću? Za hleb, piće, ono što se s hlebom jede, i za hranu
imenovati izrazima „gore", „dole", ,,u sredini"? uopšte? Ili, za onu vrstu koja obuhvata istinito mnenje,
— Ima. znanje, ono što je umno i, uopšte, sve vrline? A prosuđuj
— A kad bi neko leteo odozdo prema sredini, veru- c i ovo: misliš li da više bića ima u sebi ono što se vezuje
ješ li da bi mislio nešto drugo a ne da leti nagore? I kad za večno jednako, besmrtno, za istinu, te je i samo takvo
bi stigao do sredine, pa pogledao onamo odakle je uzleteo, i takvim postaje; ili pak ono što se vezuje za ono što ni-
284 285
