Page 160 - Platon - Država
P. 160
— Upravo tako je rečeno. — U svakom slučaju — reče — to bi govorio onaj
— A sada — rekoh — porazgovarajmo s onim koji ko hvali nepravdu.
je to rekao, pošto smo se saglasili ο tome koja su svoj — S druge strane, onaj ko govori da se pravična
stva nepravičnog i pravičnog delanja i ο tome kakvu moć dela više isplate, u stvari tvrdi da se mora delati i govo-
ima jedno i drugo. b riti ono što će čoveku unutar onog čoveka 65 dati najveću
— Kako? — upita on. snagu i vladarsku moć nad onom mnogoglavom životi
— Napravimo — kažem — sliku duše, da bi onaj njom. On postupa kao zemljoradnik, koji neguje i hrani
koji je to rekao shvatio šta je rekao. pitome biljke, a divljima ne dopušta da rastu; prirodu
c — Kakvu sliku? — upita on. lava uzima za saveznika; brine se za interese koji su svima
— Pa neku koja se odnosi na ona prastara bića zajednički; deluje tako da se među njima uspostave prija
mitologije, kao Himera, Skila, Kerber, i druga 62 ο kojima teljske veze i da se one sve prema njemu prijateljski od
se govori da su bila mnogi prirodni oblici koji su srasli nose. Da li on tako odgaja?
u jedno. — Svakako. Tako doista govori onaj ko hvali pra
— Tako se govori. vičnost.
— Napravi dakle jedan jedinstveni lik životinje ša — Pohvalom pravičnih dela 66 na svaki način se go-
rene i mnogoglave, koja okolo ima glave pitomih i divljih c vori istina, nepravičnih pak ništa drugo do laž. Doista,
životinja, koja ima moć da se preobražava i da sve to iz postavimo li pitanje ο zadovoljstvu, ili ο ugledu, ili ο ko
sebe same porađa. 03 risti — onaj ko hvali pravičnost govoriće istinu, a onaj
d — Ali to je posao za iskusnog skulptora, no neka ko je kudi neće činiti ništa što bi bilo zdravo, niti će
bude tako napravljeno, pošto su reci plastičnije i lakše s poznavanjem same stvari kuditi ono što kudi.
se obrađuju od voska i drugih sličnih materija. — Mislim da takav doista ništa ne zna ο toj stvari
— Napravi sada jedan drugi lik i neka to bude lav, — reče on.
a potom jedan lik čoveka, i neka prvi bude daleko naj — Uveravajmo ga onda blago — jer ne greši svojom
veći, a drugi neka bude na drugom mestu po veličini. krivicom 67 — ispitujući ga ovako: „0 sretnice, za ono što
— To je lakše. Napravljeno je! je običajnim zakonima 68 ustanovljeno kao lepo i bestidno
— Sastavi sada to troje 64 u jedno, ali tako da budu hoćemo li reći da je zbog sledećeg nastalo: lepo je tako
nekako prirodno srasli jedno s drugima. označeno zbog toga što se u njemu ono što je u našoj pri-
— Sastavljeno je — reče. d rodi životinjsko podvrgava čoveku, ili bolje reći, ono što
— Načini oko toga spoljašnji omotač tako da nali je u nama božansko; bestidno je pak tako označeno zbog
kuje na jedno, na čoveka, i to na taj način da onome ko toga što se u njemu plemenita priroda potčinjava
ne može da pogleda unutra, pa mu je pred očima samo divljoj?" Hoće li ga to ubediti ili neće?
e spoljašnja ljuska, sve to izgleda kao jedinstveno živo biće, — Hoće, ako mi poveruje.
kao čovek. — Ima li onda, bar prema ovome što smo ovde
— Načinjen je i taj spoljašnji omotač — reče. obrazlagali, nekoga ko bi smatrao da mu je korisno na
— Recimo sada onome ko tvrdi da se tome čoveku nepravedan način prisvojiti zlato, ako iz takvog prisva
isplati činiti nepravdu a ne isplati se pravično delanje, janja sledi da će, primajući zlato, najbolji deo sebe samog
da on ne tvrdi ništa drugo nego to da mu je korisno toviti potčiniti najgorem? Ili, ako bi prodao za zlato sina ili
i jačati mnogostruku zver, lava i ono što lavu pripada, te kćer, čineći ih na taj način robovima, i to robovima su-
da mu je isto tako korisno da čoveka izgladnjuje i učini e rovih i zlih ljudi, da li bi mu to donelo koristi, ma kako
589 ga toliko slabačkim da ga bilo koja od one druge dve veliku količinu novca primio? I ako ono što je u njemu
životinje može vući i voditi kud hoće; a da mu nije ko samom najbožanskije prodaje u ropstvo onome u čemu
risno da među njima uspostavlja slogu i prijateljstvo, je božanstvo najviše odsutno i što je u najvećoj meri ne
nego, naprotiv, da ih treba pustiti da se međusobno bore, dostojno, ne žaleći ni malo zbog toga, i ne bivajući zbog
rastržu i proždiru jedna drugu. toga nesrećan — zar u svemu tome, primajući zlosretno
290 291
