Page 155 - Platon - Država
P. 155
— A svakome je jasno da je ono čime učimo pre nego naročito kad je reč ο tome da li je on ugodniji i
svega uvek usmereno na saznanje istine, pa je njemu od 582 bezbolniji, kako bismo mogli znati ko od tih ljudi naj-
svega onoga ponajmanje stalo do novca i slave. istinitije govori? 26
— Ponajmanje, svakako. — Nikako ne bih mogao na to pitanje odgovoriti.
— Onda ćemo ga prikladno označiti, ako ga nazo — Ali pazi ovako: na koji način treba prosuđivati
vemo „ljubitelj znanja" (philomathes) i „ljubitelj mudro ako se hoće da nešto bude procenjeno kako valja? Zar
sti" (philosophon)? to ne biva putem iskustva (empeiria), rasuđivanja (phro-
— Kako ne bi? nesei) i zaključivanja (logo)? Ili bi neko imao bolje me-
— Pa onda — rekoh — u dušama, sticajem okol- rilo (kriterion) od toga?
c nosti i slučaja, vlada u jednih ovo poslednje, u drugih — A koje bi to bilo?
ono — jedno ili drugo od onog dvoga što je spomenuto. — Razmotri dakle ovo: od ona tri čoveka, koji je
— Tako je — reče on. najiskusniji u svim zadovoljstvima koja smo spomenuli?
Da li je, po tvom mišljenju, ljubitelj
ako
preduzme
dobiti,
— Zato i kažemo da u osnovi postoje tri soja: ljubi saznanje onog što je po sebi istinito , iskusniji u zado
27
telj mudrosti, ljubitelj pobede i ljubitelj dobiti. voljstvu koje potiče od znanja, nego ljubitelj mudrosti
— Sasvim tako. b u zadovoljstvu koje donosi dobit?
— I tri vrste zadovoljstava, od kojih je svaka u — Velika je razlika — reče on. — Ljubitelj mudro
osnovi po jednog soja. sti mora već u detinjstvu okusiti i jedno i drugo, dok
— Da. ljubitelj dobiti, ako se obučava u saznanju prirode bića,
— Onda ti je jasno da kad bi sva ta tri čoveka re nije primoran da okusi slast toga zadovoljstva, niti da
dom hteo da pitaš koji je od ona tri života najugodniji, ο tome stiče iskustvo; štaviše, ne bi mu bilo lako da to
svaki bi ti od njih najviše hvalio svoj sopstveni. Čovek postigne čak i ako vatreno želi.
d koji teži za bogatstvom, kazaće da u poređenju sa do — Prema tome — rekoh — ljubitelj mudrosti se
bitkom, zadovoljstvo koje potiče od slave ili učenja, ne iskustvom i u jednom i drugom od tih zadovoljstava
znači ništa, osim ako i ono ne donosi novaca. mnogo razlikuje od ljubitelja dobiti.
— Tako je. c — Doista mnogo.
— A šta je sa častoljubivim čovekom? Neće li on — A od častoljubivog čoveka? Da li ljubitelj mu
zadovoljstvo zbog sticanja novca smatrati nekako pro drosti ima manje iskustva u zadovoljstvu od slave, nego
stačkim? I neće li zadovoljstvo u sticanju znanja sma častoljubiv čovek u zadovoljstvu od razumevanja stvari?
trati za trice i kučine, ukoliko ta nauka ne donosi slavu? — Ne — odgovori on — jer ako izvrše ono čega su
— Razume se da hoće — reče on. se latili, onda i jedan i drugi uživaju u počastima. Uosta
— A ljubitelj mudrosti 24 — nastavih ja — kako će lom, mnogi ukazuju počasti i bogatom i hrabrom i mu
e on, koji provodi vreme u sticanju znanja, gledati na osta drom, pa zato svi ovi imaju iskustva u zadovoljstvu od
kontemplacije
od
zadovoljstvo
la zadovoljstva ako ih uporedi sa onim koje dolazi od slave. Ali niko drugi osim filozofa. 28 bića ne može
da
oseti
saznanja istine i od stalne težnje prema njoj? Zar neće
misliti da je sve to veoma daleko od pravog zadovolj d — Dakle, po iskustvu, od one trojice ovaj će naj
stva, i da je nužnost pravo ime za ona zadovoljstva, jer bolje prosuđivati.
su mu potrebna samo ako su neophodna? 25 — A Najbolje. iskustvo je jedino koje je stečeno po
njegovo
—
— Zar može ο tome biti ikakve sumnje? — reče on. sle razmišljanja. 29
VIII. — Ako dakle — nastavih ja — postoji razila — Zašto ne?
ženje u tome koja su to zadovoljstva što pripadaju sva — A oruđe (brganon) prosuđivanja 30 ne poseduje
koj od onih vrsta ljudi, pa i ο samom životu, ne samo u ljubitelj dobiti, ni častoljubiv čovek, nego ljubitelj mu
pogledu toga da li je on lepši ili ružniji, gori ili bolji, drosti.
280 281
