Page 156 - Platon - Država
P. 156
— Koje je to oruđe? c — Dokazaću ti to — rekoh — istražujući zajedno
— Pa zar nismo već negde rekli da prosuđivanje s tobom, ako mi budeš odgovarao.
ide putem dijaloga (dia logon) ili raz-govora? — Pitaj samo!
— Jesmo. — Reci mi: zar ne kažemo da je bol suprotan zado
— Dokazi (logoi) su ponajviše oruđe filozofa. 31 voljstvu?
— Kako da ne? — Kažemo.
— Ako bi se, dakle, ono što se prosuđuje najbolje — Onda i ono stanje koje nije ni radost ni bol pred
e prosuđivalo po bogatstvu i dobiti, 32 onda bi nužno bilo stavlja nešto?
najistinitije ono što bi ljubitelj dobiti hvalio ili kudio. — Da.
— Svakako. — A na sredini između ova dva osećanja nalazi se
— A kad bi se prosuđivalo po slavi, pobedi i hra mir duše. Zar ne misliš i ti tako?
brosti, onda bi najbolje bilo ono što kaže častoljubiv — Slažem se, naravno.
čovek i ljubitelj pobede? — Sećaš li se — upitah ga ja — reci koje govore
— Očigledno. bolesnici kad su bolesni?
— A kad se prosuđuje po iskustvu, razumevanju — Kojih?
(phronesei) i dokazu (logo)? — Da ništa nije prijatnije od zdravlja, ali da oni,
— Nužno je — reče — da najistinitije bude ono što d pre no što su se razboleli, nisu znali da je to najprijatnije.
hvali prijatelj mudrosti (philosophos) i ljubitelj dokaza — Sećam se — odgovori on.
(philologos). 33 — Zar nisi čuo i ljude savladane bolom kako go
583 — Prema tome, od tri vrste zadovoljstava, hoće li vore da ništa ne bi bilo prijatnije nego da bol prestane?
najprijatnije biti ono koje pripada onom delu duše kojim — Čuo sam.
saznajemo? I hoće li život onog među nama kojim taj — U tim i mnogim drugim sličnim prilikama mo
deo duše upravlja biti najprijatniji? 34 žeš videti da ljudi, kad osećaju bol, kao najprijatnije
— Kako i ne bi? — odgovori on. — Jer i kad hvali hvale odsustvo bolova i smirenje njihovo, a ne neku ra
svoj život, pametan čovek je u hvaljenju jak. 35 dost.
— A koji će život i koje zadovoljstvo onaj sudija 36 — Mir je svakako prijatna i poželjna stvar u takvim
staviti na drugo mesto? — upitah ja. trenucima.
— Jasno je da će to na to mesto staviti zadovolj e — A kad neko prestane da se raduje — nastavih ja
stvo ratnika i častoljubivog čoveka, jer mu je ono bliže — onda će i smirivanje zadovoljstva biti bolno.
nego zadovoljstvo ljubitelja dobiti. — Možda.
— Pa onda će, kako se čini, poslednje mesto pri — I onda će za ono za šta smo rekli da se nalazi
pasti ljubitelju dobiti. između jednog i drugog, tj. mir, biti i bol i zadovoljstvo.
— Zašto ne? — reče on. — Tako izgleda.
Da
je
li
b IX. — Eto to bi, dakle, mogle biti dve uzastopne drugo, — odjednom moguće da nešto što nije ni jedno nt
oboje?
bude
odluke sudije, i pravednik bi po drugi put pobedio ne
pravednog. 37 A treći put neka to bude, na olimpijski na — Mislim da nije.
čin, posvećeno Zevsu spasitelju i Olimpljaninu. Obrati — Prijatnost koja nastaje u duši i bol su, i jedno
pažnju na to da, osim zadovoljstva pametnog čoveka, za i drugo, neko kretanje, zar ne?
dovoljstvo ostalih nije u svemu pravo niti je sasvim čisto, — Da.
nego je prividno, kako sam to, čini mi se, čuo od nekog 584 — A zar se maločas 39 nije pokazalo da ono što nije
mudraca. 33 A ako je tako, onda bi to za nepravednog bio ni bol ni ugodno sačinjava pravo mirovanje i da ono drži
najveći i najpotpuniji poraz. 383 sredinu između ta dva osećanja?
— Mnogostruk. Ali kako ti to misliš? — Jeste, pokazalo se.
282 283
