Page 154 - Platon - Država
P. 154
pokušava da vlada drugima, pa liči na bolesnika koji, — Objavi to javno — reče Glaukon.
d umesto da sedi kod kuće, mora svoj život da provodi u — Treba li da dodam još i to kako ni najmanje nije
borbi i takmičenju sa atletama. važno da li ih bogovi i ljudi poznaju kao takve ili ne? 19
— Tvoje je poređenje veoma tačno, ο Sokrate, i — Dodaj i to!
istinu govoriš. d VII. — Neka bude — rekoh. — A to neka nam bude
— Njegov je život, dragi moj Glaukone, u svakom jedan dokaz, a kao drugi razmotri ovaj i prosudi da li
pogledu jadan. 1 tako tiranin živi nesrećnije nego onaj nešto vredi.
koga si ti proglasio najnesrećnijim. 18 — Koji to?
— To je istina — reče Glaukon. — Kao god što je država razdeljena na tri klase,
— Iako to ne izgleda, pravi tiranin je, u stvari, pra tako je isto i duša svake jedinke trostruka, 20 pa se mora
vi rob, najviše se ulaguje i potčinjava, a laska najgorim — kako mi se čini — dopustiti i drugi dokaz. 21
e ljudima. Svoje strasti očigledno ne može da zadovolji, a — Koji to?
u očima onoga ko ume da prozre ćelu njegovu dušu, on — Ovaj. Za mene je očigledno da onome što je tro
je očigledno veoma siromašan; celoga života je ispunjen struko pripada trovrsno, tako i zadovoljstva svakom po
strahom i svoj vek provodi u bojazni, nemiru i muci. Ako jedinačno po jedno, a tako isto i požude i vladarske
je istina da njegov život odgovara državi kojom vlada, funkcije.
onda, on i mora takav da bude. A on joj odgovara, zar ne? — Kako to govoriš — upita on.
— Svakako. — Jedan je, rekli smo, onaj kojim čovek uči; drugi
580 — Pripisaćemo mu i ostale osobine ο kojima smo je onaj kojim se uzbuđuje; 22 treći, zbog njegove mnogo-
ranije govorili, naime, da on zbog svoje tiranske vlade e stranosti, nismo mogli označiti jednim samo njemu odgo
mora da bude i da postaje sve više zavidljiv, nepouzdan, varajućim imenom, pa ga imenovasmo po onome što je
nepravedan, nemio, bezbožan. On prima svaki porok i u njemu najvažnije i najjače; nazvali smo ga, naime, po-
pothranjuje ga, pa zbog toga mora najviše da bude nesre- žudnošću (epithvmetikon), i to zbog žestine želja koje se
ćan on sam, a onda mora da čini nesrećnim i svoju oko odnose na hranu, piće, ljubavno uživanje, i na sve ono
linu. što je pratilac tih želja; a nazvali smo ga i srebroljupcem
— Nijedan ti pametan čovek neće protivrečiti. (philochrematon), jer se takve želje ponajviše zadovo-
— Hajde sad, odluči, i kao vrhovni sudija reci ko- 581 ljavaju novcem.
b me ćeš u pogledu sreće odrediti prvo mesto, a kome dru — To smo ispravno rekli.
go, i rasporedi ostalu petoricu: kraljevskog čoveka, timo- — Ako bismo rekli da i njegovo zadovoljstvo i nje
kratskog čoveka, oligarhijskog čoveka, demokratskog čo gove sklonosti idu za dobitkom, ne bi li to bio najbolji
veka i tiranskog čoveka. način da u govoru pogađamo njegovu glavnu tačku, te
— Presuda je laka — reče on. — Ja ću ih poredati da, postupajući tako, sami sebi stvar učinimo jasnom,
onim redom kojim si ih ti naveo, kao hor — i prema od pa kad budemo govorili ο tom delu duše, nazivajući ga
nosu koji oni imaju prema vrlini ili poroku, prema sreći i srebroljubivim i dobitoljubivim (philokerdes) ili lako
obrnuto. mim, hoćemo li ga ispravno imenovati?
— Hajde da sad najmimo glasnika ili da ja sam — Svakako, i ja tako mislim — reče on.
javno objavim: Aristonov sin proglasio je za najsrećnijeg — Šta onda? Hoćemo li za volju 23 reći da je ona u
c čoveka onoga koji je najbolji i najpravedniji, a to je onaj celini i uvek usmerena prema vladavini, pobedi i slavi?
koji je najbliži kraljevskom uređenju i koji vlada nad
samim sobom; najgori i najnepravedniji je u isto vreme b — Doista hoćemo.
i najnesrećniji, a to je onaj koji najviše odgovara tiran — Ako dakle volju nazovemo pobedoljubivom i
skom uređenju države i koji je najsavršeniji tiranin nad častoljubivom, hoćemo li postupiti kako treba?
samim sobom i nad državom. — Na svaki način.
278 279
