Page 163 - Platon - Država
P. 163
— To je tačno — reče on — ali ja ne bih imao hra e da nosiš: brzo ćeš napraviti i sunce, i stvari na nebu, brzo
brosti da u tvome prisustvu kažem ono što bi mi, možda, zemlju, brzo samoga sebe i druge životinje, sprave i bilj
palo na um. Zato se potrudi ti sam! ke, kao i sve što sam maločas pomenuo.
— Hoćeš li, onda, da naše ispitivanje opet započ — Svakako — reče on — ali samo prividno, a ne i u
nemo onim metodom na koji smo navikli? Mi smo, naime, stvarnosti.
navikli da odredimo jedan jedinstveni oblik (eidos) za sve — Lepo — rekoh — svojim si odgovorom tačno po
mnogobrojne pojedinačne stvari kojima dajemo jedno te godio stvar. Jedan od takvih umetnika je slikar, mislim,
isto ime. 4 Shvataš li? zar ne?
— Shvatam. — Kako da ne?
— Uzmimo, dakle, i sada ono mnoštvo stvari koje — I ti ćeš reći — mislim — da ono što on stvara
b hoćeš, na primer, ako hoćeš, ima mnogo kreveta i stolova. nije istinito. A na neki način i slikar stvara krevet, zar ne?
— Kako ne bi bilo? — Jeste — reče on — ali krevet koji samo tako iz
— Ali postoje samo dve ideje (ideai) za te stvari, gleda, prividan krevet!
jedna za krevete, druga za stolove. 5 597 II. — A onaj ko pravi krevet? Zar nisi malopre re
— Da. kao' 0 da on ne stvara oblik (eidos), za koji upravo ka
— Pa onda obično govorimo da svaki zanatlija žemo da je ono što krevet jeste, nego samo neki krevet?
(demiourgos), koji izrađuje i jednu i drugu od tih stvari, — Da, rekao sam.
čini to tako što, ugledajući se na njihov oblik (idea), — Pa ako ne pravi ono što jeste, onda on ne pravi
jedan za naše potrebe 6 pravi krevete, a drugi stolove, kao biće (to on), nego nešto što je tek nalik na biće, a samo
i sve ono što je tome slično. Ideju pak ili oblik po sebi po sebi nije biće. A kad bi neko govorio da je delo stolara,
zanatlija ne pravi, niti bi ijedan zanatlija tako nešto mo ili kakvog drugog zanatlije, biće u svom savršenstvu, bio
gao napraviti. Ili misliš da bi nekako mogao? bi u opasnosti da ne govori istinu.
— Nikako. — Svakako —- reče on — bar prema uverenju onih
— Pa dobro, kako ćeš onda nazvati tog zanatliju? koji se bave govorima ο takvim stvarima. 11
c — Koga? — Ne bismo se, dakle, nikako začudili ako bi upravo
— Onog koji sve takve stvari izrađuje, upravo ona tu bilo još nešto što je, s obzirom na istinu, nejasno.
ko kao što to čini svaki od onih koji nešto rukama prave. 7 b — Doista, ne.
— Govoriš ο nekom moćnom i čudnovatom čoveku. — Hoćeš li — rekoh — da nam upravo ove zanatlije
— Samo polako! Ubrzo će ti biti potrebne još jače posluže kao osnov za istraživanje ο tome šta bi mogla
reci. Jer taj majstor ne pravi samo sve takve sprave, nego biti priroda podražavaoca?
i sve ono što raste iz zemlje, sve životinje su njegovo delo — Da, ako hoćeš.
uključujući tu i njega samog, a osim toga, on je tvorac — Svakako tu nastaju nekakva tri kreveta: jedan
zemlje, neba, bogova, svega što je na nebu i u Hadu pod koji po prirodi jeste, za koji rekosmo, 12 kako mislim, da
zemljom; sve to on stvara. je delo boga, ili nekog drugog.
d — Po tvojim recima, to je u svakom pogledu čudo — Nikog drugog, mislim.
tvoran sofist. 8 — Jedan koji je napravio stolar.
— Ne veruješ? — zapitah. — Reci mi samo da li ti — Da.
se čini da je postojanje ovakvog umetnika uopšte nemo — I jedan koji je napravio slikar, zar ne?
guće, ili misliš da on na neki način može biti tvorac 9 svega — Tako je.
toga, a na neki drugi način ne može? Zar ne osećaš da si — Slikar, dakle, stolar i bog, 13 to su tvorci triju
i ti sam u neku ruku u stanju da sve to nekako izvršiš? vrsta kreveta.
— Ali, koji bi to bio način? — upita on. — Da, ta trojica.
— To nije teško — rekoh — a svuda i brzo se obav c — Ali je bog, bilo hotimice ili ne, a možda i zato
lja; najbrže, pak, ako hoćeš da uzmeš ogledalo i da ga svu- što je osećao neku potrebu da u prirodi ne stvori više od
296 297
