Page 149 - Platon - Država
P. 149
jela od kojeg bi se uzdržalo. Jednom rečju, nema nijedne
ludosti i bestidnosti koju ne bi počinilo. 2
— Suštu istinu govoriš — reče on.
— Drugo je, mislim, kad je savest mirna i život
umeren, kada se snu predajemo pošto smo ono što je u
nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i
razmatranjima, te tako u sebi samima postigli spokoj-
e stvo. Drugo je kada požudnost ne ostavljamo ni u osku
dici ni u obilju, i to s namerom da je uspavamo i da joj
ne dopustimo da ono što je najbolje ometa radošću ili
(-) žalošću, nego da ovom dopusti da bude samo sa so-
572 bom, jedinstveno, u čistoti svojih ispitivanja i svojih
KNJIGA DEVETA težnji, opažanja onog što ne zna, 3 ili onog što je bilo, što
St. jeste i što će biti. Isto je tako kad ublažimo volju, te ako
571a I. — Preostaje nam još samo — nastavih ja — da se na nekog ljutimo, ne zaspimo uzrujana srca, nego po
pogledamo tiranskog čoveka, da vidimo kako je on na što smo smirili pomenuta dva dela,a treći u kome nastaju
stao od demokratskog i, kad je već postao, kakav je i misli, razbudimo i tako počivamo — onda znaš da se u
kakva je njegova priroda, srećna ili nesrećna. takvom stanju najviše nalazi istina, i da će čudovišna i
— JesCjoš nam to preostaje — odgovori Adeimant. b bezakona priviđenja najmanje dolaziti na san.
— Znaš li — upitah — šta još želim? — Mislim da je to potpuno tačno.
— Sta? — Ali mi smo se u ovoj stvari suviše udaljili. Hteli
— Čini mi se da nismo dovoljno raspravili ο po smo da saznamo samo to da u svakom čoveku, pa čak i
žudama 1 — kakve su one i koliko ih ima. Jer ako to bude u ponekom od nas što izgledamo tako umereni, postoji
b nepotpuno, naše istraživanje će biti manje jasno. neka strašna, divlja i nedopuštena vrsta strasti. I ona se
— Ali — reče on — zar je sada kasno da to ispu onda javlja u snu. Razmisli, da li je to pametno i da li
nimo? se slažeš sa mnom!
— Nikako. Pazi šta u njima hoću da vidim. Evo — Slažem se, naravno.
ovo: među zadovoljstvima i požudama koji nisu nužni, II. — A sada se seti onoga što smo rekli za demo-
ima i takvih za koje mi se čini da su nedopušteni. Svako c kratskog čoveka! 4 Njega je od rođenja odgajao otac šte-
je u opasnosti da takve nađe u sebi, te će se u jednih diša, koji je priznavao samo strast za skupljanjem novca,
ljudi — uz pomoć razuma, zakona i boljih požuda — one a nepotrebne nagone, koji se odnose samo na zabavu i
sasvim obuzdati, postati malobrojne i slabe, a u drugih doterivanje, prezirao. Je li tako?
c će postati mnogobrojnije i jače. — Tako je.
— Koje su to požude — upita on — ο kojima go — A onda, kada je došao u dodir sa ljudima otme-
voriš? nijim i punim pomenutih požuda, on se iz odvratnosti
_ one — rekoh — koje se bude u vreme sna, kada prema štedljivosti svoga oca odao svima vrstama obesti i
zaspi ono drugo što je u duši razumno i pitomo i gospo načinu života svojih prijatelja; kako on, međutim, ima
darsko, a ono što je u duši životinjsko i divlje, ojačano bolju prirodu nego njegovi zavodnici, to, razvlačen na sve
jelom i pićem, skače, odbija san, te se odaje zadovolja d strane, zauzima sredinu između oba načina života; i uži
vanju sopstvenih ćudi. Znano ti je da je ono u takvoj vajući, po njegovom mišljenju, umerenije nego jedni i
prilici na sve spremno, jer je oslobođeno i nesputano od drugi, vodi život ni škrtarski ni nedopušten, jer je od oli
svakog stida i razumnosti. Ne ustručava se pred htenjem garhijskog postao demokratski čovek.
da se spoji s majkom, ili sa bilo kojim drugim čovekom, — To je i bilo i ostaje i naše mišljenje ο tom čo
d bogom ili životinjom; ne zazire od ubistva i nema tog veku.
268 269
