Page 121 - Platon - Država

zofi, a njihova država se za to nimalo ne stara. Ono što — Tako je, zaista.
se razvija i raste samo po sebi, dakle, što nikome ne du­ b — Da li ti znaš još neki drugi život koji bi prezirao
guje svoje obrazovanje, neće, razume se, nikome ni dati političku moć osim žvota istinskog filozofa?
naknadu za to. Vas smo, pak, mi izabrali za kraljeve kao — Ne znam, Zevsa mi!
matice u košnicama da vladate i samima sobom i drža — Jer vladu ipak treba da prime oni koji u nju
vom. Dobili ste bolje i savršenije obrazovanje, pa ste se nisu zaljubljeni. Inače će nastati borba među zaljublje­
c na taj način osposobili da delate i tu i tamo. 17 Zato vi i nim takmacima, je li?
morate, kad na vas dođe red, da siđete u prebivalište onih — Svakako.
dole, da se naviknete da zajedno sa njima gledate mračne — A koga ćeš moći primorati da čuva državu ako
stvari. Jer, ako se na to budete navikli, videćete hiljadu ne one koji najbolje poznaju načine pomoću kojih se naj­
puta bolje nego oni tamo dole i nećete znati samo ono bolje upravlja državom, i koji, s druge strane, uživaju
što pojedina senka znači nego ćete, pošto ste već videli počasti i život bolji od državničkog.
suštinu i lepog, pravičnog i dobrog, znati i čija je to — Nikoga drugog.
senka. I tako ćemo vi i mi budno upravljati državom a c VI. — Hoćeš li sad da raspravimo kako postaju
ne u snu, kao što to sada najčešće čine ljudi koji se među­ takvi ljudi i kako bismo ih mogli izvoditi gore, na svet-
sobno bore zbog senke za vlast, kao da je ona neko veliko lost, kao što se za neke priča da su iz Hada dospeli gore
d dobro. U stvari,^ to je ovako: najbolja i najsložnija dr­ do bogova?' 8
žava je ona u kojoj za vlašću najmanje teže oni koji su — Kako ne bih hteo?
izabrani da vladaju, a ako država ima drukčije vladaoce, — Ali to, kako se čini, neće biti isto što i okrenuti
onda je u njoj suprotno. pločicu, 19 nego je to obraćanje duše: ona treba da ustane
— To je istina. iz mračnog dana u pravi dan bića. To je pravi uspon ka
— Misliš li da nas vaspitanici, kad to budu čuli, onom što jest, i njega ćemo nazvati pravom filozofijom.
neće poslušati? Očekuješ li da oni neće pristati da svaki — Tako je.
sa svoje strane preuzme svoj deo u državnim poslovima, — Treba li da razmislimo koja to nauka ima tu
nego da će jedni s drugima provoditi najveći deo svog d moć?
vremena u čistom? — Da, svakako.
e — Nemoguće — reče on — jer ćemo od pravičnih — Pa koja bi to nauka, Glaukone, mogla odvesti
zahtevati samo ono što je pravično. Uostalom, svako će dušu iz sveta prolaznosti u svet onoga što zaista postoji?
od njih, i pre svega, prihvatiti vlast kao neizbežnu oba­ Ali upravo sad, dok ovo govorim, pade mi na pamet: zar
20
vezu, nasuprot onome kako se sada dolazi do vlasti u nismo kazali da ovi ljudi u mladosti moraju biti ratnici?
svakoj državi. — Rekli smo.
li,
Treba
—
— Tako je, prijatelju — rekoh. — Ako za one koji red onoga, ima još dakle, da ova nauka koju tražimo, po­
i to?
su određeni da vladaju pronađeš neki način života koji — Sta to?
521 je bolji od vladanja, onda postoji mogućnost da se stvori — Da ne srne biti za ratnike bez koristi.
država kojom se dobro upravlja. Samo će u njoj vladati za­
ista bogati ljudi, i to ne bogati zlatom, nego onim čime mo­ — Morala bi, ako je to moguće.
A
—
smo
još
ranije
njih
ra biti bogat srećan čovek: dobrim i razumnim životom. e muzičkim vežbama, zar ne? vaspitali u telesnim i u
No ako do vlasti dođu oni koji u svojoj oskudici žude za
Jesmo.
—
dobrima koja bi bila samo njihova, ubeđeni da je upravo — Gimnastika se, međutim, bavi onim što nastaje
vlast ono mesto na kojem se može najviše nagrabiti — i što propada. Ona upravlja rastenjem i propadanjem
tada će ta mogućnost iščeznuti. Tada će doći do borbe tela.
za vlast, pa će ova — slično onome što se događa u ratu — Izgleda da je tako.
- upropastiti i njihova domaćinstva i ćelu državu.
— Prema tome, to ne bi bila nauka koju tražimo.
212 213