Page 120 - Platon - Država
P. 120
bi hteo da joj se podsmeva, bio bi njegov smeh manje nula istini, onda bi isti taj ljudski organ oštro uočavao
smešan nego kad bi ismevao onu koja dolazi iz svetlosti. istinu, kao što uočava i ono čemu je sada okrenut.
— Istinu govoriš. — Razume se.
IV. — Tako moramo ο njima misliti, ako je istina — Pa zar onda neće biti verovatna i nužna posle-
to da obrazovanost i vaspitanje nisu ono što mnogi uči dica onoga što smo do sada govorili da državom neće
telji 9 u svojim pričama tvrde da jesu. Oni tvrde da duši dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepri-
c mogu usaditi znanje iako ga ona nema, kao da slepdm premljeni za istinu, ni oni koji se do kraja svog života
očima mogu usaditi vid. c posvećuju samo obrazovanju? Prvi zato što će im u ži
— Jeste, oni to tvrde. votu nedostajati jedinstveni cilj, prema kome će se uprav
— Ali — rekoh ja — ova naša rasprava pokazuje ljati u svim svojim ličnim i državnim poslovima; drugi
da se u duši svakoga čoveka nalaze i sposobnost i organ zato što će uobražavati da se takvim življenjem već na
za učenje. 10 Kao što se, međutim, oči ne mogu okrenuti laze na ostrvima blaženih , pa se svojevoljno neće anga-
14
iz mraka prema svetlosti drukčije nego zajedno sa celim žovati.
telom, tako se i ovaj organ, kojim čovek saznaje, mora sa — Istina je — reče on.
celom dušom odvratiti od sveta stvari koje postaju, dok — Znači da ćemo mi, kao osnivači države, biti duž
ne postane sposoban da izdrži pogled na ono što jest i što ni da nateramo najsposobnije u našoj državi da se bave
d je najsjajnije od svega postojećeg. A to je kažemo, dobro. naukom koju smo malopre nazvali najvišom, da uče kako
Zar ne? će gledati dobro i da pođu onim putem gore do one vi-
— Da. d sine. A kad se budu popeli i dovoljno videli, onda im ne
15
— Onda će upravo u tom i takvom cilju — rekoh smemo dozvoliti ono što im je sad dozvoljeno.
ja — vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna veština — A šta to?
koja izvodi to preokretanje na način koji bi bio najlakši — Da ostanu tamo — rekoh — i da više ne žele da
i najuspešniji, ali ne tako što bi se nekome usadio vid, se vrate onim zatvorenicima dole i da učestvuju u njiho
nego da preokreće onoga koga već ima neispravno usme- vim tegobama i počastima, bez obzira da li su one ne
renog, te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda. 11 znatne ili velike.
bili
— čini se zaista tako. vični — U tom slučaju bismo prema njima gorim nepra
nego
—
život
im
stvorili
bismo
— i
reče
on
— Izgleda, dakle da su takozvane vrline duše bliske što bi inače mogli da imaju.
telesnim vrlinama jer se one stvarno ne nalaze u njoj već e V. — Ti si opet zaboravio, 16 prijatelju — rekoh —
e od ranije, nego ulaze u nju docnije, navikom i vežbom. kako naši zakoni ne idu za tim da jedan rod u državi bude
Ali je, izgleda, moć mišljenja 12 daleko božanstvenije pri naročito srećan, nego da stvore blagostanje ćele države,
rode. Ona, doduše, nikad ne gubi svoju snagu, ali tim pre dovodeći građane milom ili silom u harmoniju, dajući im
okretom postaje korisna i upotrebljiva, ili, s druge strane, pre svega udeo u poslovima, koje svaki pojedinac može,
519 neupotrebljiva i štetna. Zar nisi primetio kako oštro po- 520 prema svojim sposobnostima, učiniti za državu. Zakoni
smatra niska duša onih koje nazivamo pokvarenim, ali i upravo stvaraju u državi takve ljude, ne da bi dopustili
mudrim, i kako blagodareći svojoj sposobnosti gledanja da svako radi šta hoće, nego da tako državu učine jedin
prozire sve čemu se obrati, a ipak mora da služi poroku, stvenom.
te, ukoliko oštrije vidi, utoliko više zla stvara? — To je istina; ja sam to zaboravio.
— Tako je. — Razmisli sada, Glaukone, da li mi filozofima koje
— Kad bi se, međutim, ta osobina ovakve jedne stvaramo kod nas činimo nepravdu ili im govorimo istinu
prirode još u detinjstvu uništila i kad bi se ova oslobo- kad ih primoravamo da se brinu ο drugima i da čuvaju
b dila nagona koji je kao olovna đulad vuku nadole, sra- državu? Mi ćemo im, naime, reći da se u drugim državama
sli sa njom od rođenja, i koji je vezuju za gozbe i slične b ovakvi ljudi ne bave tegobama upravljanja, kao što to
naslade i uživanja, pa kad bi se, oslobođena toga, 13 pokre- oni treba da čine, jer tamo oni sami po sebi postaju filo-
210 211
