Page 118 - Platon - Država
P. 118
— A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane za
tvora? Zar ne misliš da će oni čim neko od prolaznika pro
govori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka
koja prolazi?
— Zevsa mi, tako je.
c — Oni uopšte nijednu stvar neće smatrati realnom,
osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi.
— Tako je — reče Glaukon.
— A sada zamisli — nastavih ja — kako bi oni po
ζ stupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i
KNJIGA SEDMA izleče od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko
St. od njih bio oslobođen okova i bio prinuđen da odjednom
514a I. — A sada — rekoh — uporedi našu prirodu sa ustane, da okrene vrat i da pođe i pogleda prema svet
ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani losti, dok pri svemu tome oseća bolove, a od svetlosti ne
ili nismo. Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pe može da vidi one stvari čije je senke nekad gledao, šta
ćini, i da se duž ćele pećine provlači jedan širok otvor d misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve
koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od dotle gledao samo koještarije, da je sada mnogo bliže
detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se realnosti i da vidi pravilnije, pošto je okrenut većoj isti
b ne mogu maci s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog ni? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete
okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, međutim, do koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori šta oni
lazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih znače, zar ti se ne čini da će on biti u neprilici i da će
leđa. Između vatre i okovanih vodi gore put, a pored misliti kako je ono, što je ranije gledao, stvarnije od ono
njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu po ga što mu se sad pokazuje?
dižu mađioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu. — Tako je, naravno.
— Zamišljam — reče on. e II. — A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu
— Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pro- svetlost, onda bi ga zabolele oči, i on bi pobegao i okre
c nose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih životinja od nuo se prema onome što može gledati 2 i verovao da je to
kamena i drveta, kao i sve moguće tvorevine ljudske zaista jasnije od onoga što mu se sada pokazuje.
515 umetnosti, ali tako da one iznad zida štrče, i da pri tom, — Zaista bi tako učinio — reče Glaukon.
kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgo
varaju a drugi ni reci ne govore. — Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz
— Tvoje je poređenje neobično — reče on — a neo težak i nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne iz-
bični su i tvoji zatvorenici. 516 vuče na sunčevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke
— Slični su nama — rekoh. — Zar misliš da oni i ljutio se što ga ovaj vuče, i zar mu se, kad bi zatim do
vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, šao na svetlost, oči ne bi zasenile tako da ne bi mogao
3
koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine? videti ništa od onoga što mi zovemo stvarnim ?
— Kako bi mogli da vide kad su prinuđeni da celog — Ili, bar, ne bi to mogao odmah.
b veka drže glave nepokretno? — Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo
4
— A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pro da vidi predmete gore. U početku bi najlakše raspozna
nose? Zar neće i sa njima biti to isto?' vao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a
— Razume se. same njih još doonije. Zatim bi, gledajući svetlost zvezda
— A kad bi mogli međusobno da govore, zar ne bi b i meseca, lakše video nebeska tela i samo nebo noću, nego
ono što vide morali smatrati za realne stvari? sunce i njegovu svetlost danju?
— Bezuslovno. — Svakako.
206 207
