Page 122 - Platon - Država
P. 122
522 — Ne bi. — Zaista čudan, ako je to bila istina — odgovori on.
— A da li je to možda muzika u smislu u kojem smo e VII. — Pa hoćemo li onda reći da je za ratnika
ο njoj ranije raspravljali? neophodno da zna računati i brojati? — upitah ja.
— Pa muzika je, ako se sećaš — reče on — bila — Ako hoće da se razume u uređenje vojske, to mu
samo dopuna gimnastike, ' dopuna koja je imala da u je potrebnije od svega, a ako želi da bude čovek, onda
2
čuvarima razvije disciplinu navika, te da im pomoću još i više.
harmonije učini dobro usklađenim, a ne da ih snabde — Onda ti u ovoj nauci vidiš isto ono što i ja?
znanjem. Muzika je čuvarima bila zato data da, pomoću — A šta to?
ritma, u njima razvije pravi takt (eurvthmia) i da u go 523 ^— Čini se da bi tu negde bilo ono za čim tragamo,
vorima postigne nešto drugo ali tome srodno — bilo da ono što po prirodi vodi razumevanju (noesis), ali da se
su ovi (govori) nalik na mitove, bilo da su u većoj meri niko time ispravno ne služi, iako upravo to po svemu vuče
istiniti. Ali u tome nije bilo ničega što bi pripadalo nauci ka biću i suštini.
b ο kojoj ti sada ispituješ. — Na šta to ciljaš? — upita on.
— Dobro me podsećaš — rekoh. — Zaista u muzici — Pokušaću da ti objasnim kako to mislim. Ja,
nije bilo ničeg takvog. Ali, božanski Glaukone, gde je naime, razlikujem, polazeći od samog sebe i prema onom
takva nauka? Uostalom, mi smo ubeđeni da sva umenja što smo govorili, ono što vodi biću od onoga što njemu
pripadaju poslovima nižeg ranga. ne vodi. Ispitajmo to zajednički, pa potkrepi ili odbaci
— Kako da ne. Ali kakva nam još druga nauka pre- ono što tvrdim, kako bismo bili načisto da li je to tako
ostaje, ako izuzmemo muziku, gimnastiku i umenja? kako naslućujem da jeste.
— Pa dobro — rekoh — ako izvan ovih ne možemo — Hajde de, pokažuj to! — reče.
naći ništa, uzmimo onda onu koja se u svima njima na — Evo pokazujem, ako odozgo vidiš, šta se događa
lazi! b s opažanjem: u jednom slučaju, ono našta je opažanje
— A koju to? usmereno ne pođstiče razum na ispitivanje, kao da se
c — Onu na primer kojom se zajednički služe sva već samim opažanjem sve rešava; u drugom slučaju,
ispitivanju,
kao
pristupi
se
predmet
zahteva
opažanja
da
umenja, sve razumske aktivnosti (dianoiai) i svako zna da u samom opažanju nema ničeg zdravog.
nje (episteme) — dakle onu koju su u samim počecima — Očigledno govoriš ο predmetima koji se izdaleka
svi primorani da nauče. ukazuju i samo u obrisima.
— A koju to? — upita on. — Nisi
pogodio
na
uopšte
—
ciljam
šta
— Onu običnu — rekoh ja — onu što se odnosi na Ο čemu onda govoriš? — upita on. rekoh ja.
razlikovanje jedan, dva i tri. Ukratko, mislim na brojanje — Predmeti opažanja — rekoh — koji ne podstiču
—
i računanje. Zar stvari ne stoje upravo tako da se sva c na ispitivanje, jesu oni iz kojih ne proishode istovremeno
umenja i svako znanje moraju time baviti? dva međusobno suprotna opažanja. Oni pak iz kojih tako
— Moraju. nešto proishodi, podstiču na ispitivanje, i to u slučaju
— Da li to važi i za ratne veštine? kad samo opažanje ne može da odluči da li jedna od tih
— Nesumnjivo. suprotnosti važi više nego druga. Pri tom nema značaja
d — Svakako — rekoh — jer, u tragedijama, Pala- to da li je predmet opažanja blizu ili daleko. Jedan pri
med je prikazan tako da Agamemnona čini veoma smeš- mer će ti to jasnije pokazati. Kažemo da su ovo ovde tri
nim vojskovođom. Zar nisi zapazio kako on (Palamed) prsta: najmanji, ovaj do njega i srednji.
govori da je pronašao broj, pa je potom sredio vojsku u — Dabome.
logoru pred Trojom, prebrojio lađe i sve ostalo, kao da
pre toga nisu znali da broje, niti je — kako se čini — — Podrazumevaj da ovde govorimo ο viđenju iz
— Agamemnon znao koliko je nogu imao? 22 Šta misliš bliza, pa zajedno sa mnom obrati pažnju na ovo.
kakav je on onda vojskovođa mogao biti? — Na šta?
214 215
