Page 122 - Platon - Država
P. 122

522       —  Ne  bi.                                                                      —  Zaista  čudan,  ako je  to bila  istina  — odgovori  on.
                            —  A da  li je to  možda muzika u smislu u kojem smo                 e          VII.  —  Pa  hoćemo  li  onda  reći  da  je  za  ratnika
                       ο  njoj  ranije  raspravljali?                                                 neophodno   da  zna  računati  i  brojati?  —  upitah  ja.
                            —   Pa  muzika  je,  ako  se  sećaš  —  reče  on  —  bila                      —   Ako  hoće  da  se  razume  u  uređenje  vojske,  to  mu
                       samo  dopuna   gimnastike, '  dopuna  koja  je  imala  da  u                   je  potrebnije  od  svega,  a  ako  želi  da  bude  čovek,  onda
                                                 2
                       čuvarima  razvije  disciplinu  navika,  te  da  im  pomoću                     još  i  više.
                       harmonije  učini  dobro  usklađenim,  a  ne  da  ih  snabde                         —   Onda  ti  u  ovoj  nauci  vidiš  isto  ono  što  i  ja?
                       znanjem.  Muzika  je  čuvarima  bila  zato  data  da,  pomoću                       —   A  šta  to?
                       ritma,  u  njima  razvije  pravi  takt  (eurvthmia)  i  da  u  go­        523       ^—  Čini  se  da  bi  tu  negde  bilo  ono  za  čim  tragamo,
                       vorima  postigne  nešto  drugo  ali  tome  srodno  —  bilo  da                 ono  što  po  prirodi  vodi  razumevanju  (noesis),  ali  da  se
                       su  ovi  (govori)  nalik  na  mitove,  bilo  da  su  u  većoj  meri            niko  time ispravno  ne  služi,  iako upravo  to po  svemu vuče
                       istiniti.  Ali  u  tome  nije  bilo  ničega  što  bi  pripadalo  nauci         ka  biću  i  suštini.
                  b     ο  kojoj  ti  sada  ispituješ.                                                     —   Na  šta  to  ciljaš?  —  upita  on.
                            —   Dobro  me  podsećaš  —  rekoh.  —  Zaista  u  muzici                       —   Pokušaću  da  ti  objasnim  kako  to  mislim.  Ja,
                       nije  bilo  ničeg  takvog.  Ali,  božanski  Glaukone,  gde  je                 naime,  razlikujem,  polazeći  od  samog  sebe  i  prema  onom
                       takva  nauka?  Uostalom,  mi  smo  ubeđeni  da  sva  umenja                    što  smo  govorili,  ono  što  vodi  biću  od  onoga  što  njemu
                       pripadaju  poslovima  nižeg  ranga.                                            ne  vodi.  Ispitajmo  to  zajednički,  pa  potkrepi  ili  odbaci
                             —  Kako  da  ne.  Ali  kakva  nam  još  druga  nauka  pre-               ono  što  tvrdim,  kako  bismo  bili  načisto  da  li  je  to  tako
                       ostaje,  ako  izuzmemo  muziku,  gimnastiku  i  umenja?                        kako  naslućujem  da  jeste.
                             —  Pa  dobro  —  rekoh  —  ako  izvan  ovih  ne  možemo                       —   Hajde  de,  pokažuj  to!  —  reče.
                       naći  ništa,  uzmimo  onda  onu  koja  se  u  svima  njima  na­                     —  Evo  pokazujem,  ako  odozgo  vidiš,  šta  se  događa
                       lazi!                                                                     b    s  opažanjem:  u  jednom  slučaju,  ono  našta  je  opažanje
                            —   A  koju  to?                                                          usmereno  ne  pođstiče  razum  na  ispitivanje,  kao  da  se
                  c          —  Onu  na  primer  kojom  se  zajednički  služe  sva                    već  samim   opažanjem   sve  rešava;  u  drugom  slučaju,
                                                                                                                                               ispitivanju,
                                                                                                                                                          kao
                                                                                                                                      pristupi
                                                                                                                                   se
                                                                                                      predmet
                                                                                                                        zahteva
                                                                                                               opažanja
                                                                                                                                da
                       umenja,  sve  razumske  aktivnosti  (dianoiai)  i  svako  zna­                 da  u  samom  opažanju  nema  ničeg  zdravog.
                        nje  (episteme)  —  dakle  onu  koju  su  u  samim  počecima                       —  Očigledno  govoriš  ο  predmetima  koji  se  izdaleka
                       svi  primorani  da  nauče.                                                     ukazuju  i  samo  u  obrisima.
                             —  A  koju  to?  — upita on.                                                  —  Nisi
                                                                                                                          pogodio
                                                                                                                                   na
                                                                                                                   uopšte
                                                                                                                                                —
                                                                                                                                          ciljam
                                                                                                                                      šta
                             —  Onu  običnu  —  rekoh  ja  —  onu  što  se  odnosi  na                        Ο  čemu  onda  govoriš?  —  upita  on.  rekoh  ja.
                       razlikovanje  jedan,  dva  i  tri.  Ukratko,  mislim  na  brojanje                  —  Predmeti  opažanja  —  rekoh  —  koji  ne  podstiču
                                                                                                           —
                       i  računanje.  Zar  stvari  ne  stoje  upravo  tako  da  se  sva         c     na  ispitivanje,  jesu oni  iz  kojih  ne  proishode  istovremeno
                       umenja   i  svako  znanje  moraju  time  baviti?                               dva  međusobno  suprotna  opažanja.  Oni  pak  iz  kojih tako
                             —  Moraju.                                                               nešto  proishodi,  podstiču  na  ispitivanje,  i  to  u  slučaju
                             —  Da  li  to  važi  i  za ratne veštine?                                kad  samo  opažanje  ne  može  da  odluči  da  li  jedna  od  tih
                             —  Nesumnjivo.                                                           suprotnosti  važi  više  nego  druga.  Pri  tom  nema  značaja
                  d          —  Svakako  —   rekoh  —  jer,  u  tragedijama,  Pala-                   to  da  li  je  predmet  opažanja  blizu  ili  daleko.  Jedan  pri­
                       med  je  prikazan  tako  da  Agamemnona  čini  veoma  smeš-                    mer  će  ti  to  jasnije  pokazati.  Kažemo  da  su  ovo  ovde  tri
                       nim  vojskovođom.   Zar  nisi  zapazio  kako  on  (Palamed)                    prsta:  najmanji,  ovaj  do  njega  i  srednji.
                        govori  da  je  pronašao  broj,  pa  je  potom  sredio  vojsku  u                  —  Dabome.
                        logoru  pred  Trojom,  prebrojio  lađe  i  sve  ostalo,  kao  da
                        pre  toga  nisu  znali  da  broje,  niti  je  —  kako  se  čini  —                 —  Podrazumevaj   da  ovde  govorimo  ο  viđenju  iz­
                        —  Agamemnon    znao  koliko  je  nogu  imao? 22  Šta  misliš                 bliza,  pa  zajedno  sa  mnom  obrati  pažnju  na  ovo.
                        kakav  je  on  onda  vojskovođa  mogao  biti?                                      —  Na  šta?
                  214                                                                                                                                     215
   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127