Page 123 - Platon - Država

— Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst, pa — Ispravno.
d nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini — A za viđenje kažemo da veliko i malo ne vidi kao
ili na kraju, da li je beo ili crn, debeo ili tanak, i sve što razdvojene stvari, nego ih brka jednu s drugom. 24 Niie
je tome slično. Doista, u svemu tome, u mnoštva ljudi, li tako?
nema nikakve nužnosti za dušu da razumu (noesis) po­ — Tako je.
stavlja pitanje da li je to prst, jer viđenje nikada i nigde — Stoga je razum (noesis), radi razjašnjavanja
ne ukazuje duši na to da bi prst mogao biti suprotnost toga, prinuđen na viđenje (idem) velikog i malog ne kao
prstu. pobrkane jedno s drugim, nego kao razdvojene, dakle
— Doista, ne — reče on. suprotno onome što je gore rečeno ο čulnom viđenju.
— Pa onda, rekoh, iz toga sledi da sve što je takvo — To je istina.
e ne podstiče razum na delanje, niti ga može probuditi. — Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje
— Naravno. šta je zapravo to veliko i malo?
— Šta dalje? Zar viđenje gleda na veličinu i malinu — U svakom slučaju.
—
rekli
je
—
prstiju onako kako treba, ako za njega nema nikakve a drugo A jedno (horaton). 25 smo — shvatljivo (noeton),
vidljivo
razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju? 23 A isto
je tako sa debljinom i tankoćom, ili u onome što se od­ d — Sasvim tačno — reče on.
nosi na dodir — sa mekoćom i tvrdoćom. Zar i druga VIII. — Eto to je upravo ono što sam maločas pred­
razgovora,
za
predmet
524 čula ne pokazuju nedostatke u izveštavanju ο takvim ložio razum, a druge ne: one naime u da jedne stvari pod-
stiču
čulo
dolaze
zajedno
koje
stvarima? Ili zar ne radi svako čulo ovako: prvo, čulo
koje
svojim
suprotnostima
kao
sa
su
određene
koje oseća ono što je tvrdo nužnim načinom oseća i ono stiču razum, a one koje ne dolaze tako — stvari stvari pod-
kao
koje
što je meko, te izveštava dušu da je i tvrdo i meko osetilo ne mogu da probude mišljenje.
kao jedno te isto? — Sad — reče — razumem, i čini mi se da je to
— Upravo tako. tako.
— Pa onda je — rekoh — nužno da u svim takvim — Šta onda? Kako ti se čini, s koje bi strane mogli
slučajevima duša bude zbunjena i da ne zna šta čulo da budu broj i jedinica?
označava kao tvrdo, ako za isto kaže da je i meko; a za — Ne mogu to da odredim — reče on.
lako i teško, da ne zna šta je lako a šta teško, ako ono — Pa prosuđuj to prema onome ο čemu je već na-
označava teško kao lako i lako kao teško? e pred bilo govora. Jer ako je viđenje, ili neko drugo čulo,
b — Takva obaveštenja su svakako neobična za dušu u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi, onda jedi­
— reče on — te zahtevaju ispitivanje. nica neće voditi dušu prema razumevanju suštine, 26 te će
— Pa onda je razumljivo što duša u takvim slučaje­ biti isto kao i u slučaju prsta ο kojem smo govorili . Ali
vima poziva u pomoć brojanje (logismos) i rasuđivanje ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost — i
(noesis), te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom to tako da se ne pokazuje ništa po čemu bi ona bila više
slučaju takvih obaveštenja reč ο jednoj ili ο dve stvari. jedinica nego 27 ono što je tome suprotno — onda će odluka
zbunjena,
sudije
tada
nekog
pa
je
je
Duša
nužna.
biti
— Kako da ne! prinuđena da istražuje i da, pokrenuvši u sebi prosuđi­
— Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari, vanje (ennoia), postavi pitanje šta li bi mogla biti jedi­
ispitaće se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno? nica sama po sebi. Tako bi saznanje (mathesis) ο jedinici
— Da. 525 moglo biti među onim saznanjima koja vode i 2B obraćaju
— Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe čine dušu prema posmatranju (thea) onog što jeste.
c dva, onda će ih duša svaku ponaosob promišljati. Jer, — Ali sigurno je — reče on — da takvo posmatranje
ako nisu razdvojene, duša ih neće promišljati kao dvoje, nije svojstveno čulnom viđenju, jer jednu te istu stvar
nego kao jedno. vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mnoštvo.
216 217