Page 117 - Platon - Država

crtali. Tako isto postupaju i sa drugim figurama. Figure podrazumevajući da je razum ono što je izmiđu mnenja
koje oni prave i crtaju i same proizvode svoje senke i i uma. 60
kopije u vodi, pa ih oni opet uzimaju samo kao kopije
nastojeći da vide one oblike po sebi koji se ne mogu vi- — Shvatio si to na najpotpuniji način — rekoh ja.
511 deti drukčije osim duhom. — A sada prihvati i ovo: u svakom od ona četiri područja od­
Umovanje
(noesis)
duši.
govara
posebno
stanje
61
odgo­
— Istinu govoriš — reče on. vara onom najvišem području; razumevanje (dianoia)
XXI. — To je onda taj oblik koji sam nazvao „ono
56
što je umno" (noeton) , i za koje sam rekao da je duša, e odgovara onom drugom; trećem — vera (pistis); a onom
istražujući ga, prisiljena da upotrebljava hipoteze, dakle, poslednjem — slikovito predstavljanje ili nagađanje
63
(ana-logon),
62
(eikasia). Potom ih sredi prema proporciji
da ne ide prema početku, ili onome što je prvo. Ovo stoga govoreći sebi: koliko je istine 04 u onome u čemu ona uče­
što duša, u tom slučaju, nema snage da prevaziđe nivo stvuju, isto je toliko jasnosti u njima prisutno.
hipoteza, nego uzima kao kopije ove stvari koje su i same
kopirane od onog što je ispod njih. 57 Te stvari — upore- — Razumem — reče — prihvatam to i sređujem ih
đene sa njihovim kopijama — dobile su u našoj podeli onako kako si rekao.
jasnost i vrednost.
b — Razumem — reče — da ti govoriš ο onome što
se odnosi na geometriju i na one veštine koje su joj
srodne.
— Onda tako shvati i ono što sam govorio ο dru­
gom području onoga što je umno, do kojeg može dospeti
58
samo logos , i to uz pomoć dijalektike (to dialegesthai),
ne upotrebljavajući hipoteze kao početke ili kao ono što
je prvo, nego samo kao hipoteze, kao polazne tačke za
napredovanje do onoga što je nehipotetičko, 59 do pravog
početka svih stvari. A kad logos dospe do tog početka,
tada će — držeći se onog što iz njega sledi — silazeći
krenuti natrag prema onome što je na drugom kraju ili
c na završetku. Pri tom se neće služiti ničim što je čulno,
nego samo idejama kao takvim, radi ideja kao takvih,
da bi na kraju opet došao do ideje.
— Razumem — reče on — iako ne potpuno, jer mi
se čini da govoriš ο velikom poslu — da je tvoja namera
da pokažeš koliko je ono područje bića koje se posma-
tra umom i do kojeg se dopire naukom, koja se zove
dijalektika, jasnije od onog drugog do kojeg se dopire
takozvanim veštinama. Jer ove poslednje uzimaju hipo-
d teze kao početke, ili ono što je prvo, pa iako se u njiho­
vim okvirima posmatranje nužno izvodi umom, a ne ču­
lima, posmatrači ipak ne dopiru do pravih početaka, i to
upravo zato što polaze od hipoteza. Stoga misliš da oni
nisu u stanju da shvate stvari kakve su one same po sebi,
mada one jesu shvatljive, ukoliko se pođe od onoga što
je prvo. Čini mi se da ti osobinu matematičara i njima
sličnih nazivaš „razum" (dianoia), a ne „um" (nous),
204