Page 125 - Platon - Država
P. 125
odnosno kako ona može da pomogne lakšem sagledava d X. — I dalje? Da li da astronomija bude treća? Sla
nju ideje dobrog. A tom cilju, kažemo, služi sve ono što žeš li se s tim?
nagoni dušu da se okreće prema onom području u kojem — Slažem se — reče on — jer pažljivije posmatra-
je biće najblaženije od svih bića, koje duša na svaki na nje godišnjih doba, meseca i godina isto tako koristi ze
čin treba da vidi. mljoradnji i pomorstvu, kao i ratničkoj veštini.
— Ispravno govoriš — reče on. — Kako si pitom — rekoh — kao da se plašiš da
— Ako nas, dakle, nagoni na kontemplaciju suštine, gomila ne pomisli da uvodiš neke nekorisne nauke. A to
onda nas se tiče; ako nas nagoni da posmatramo ono nije nešto od sporednog značaja, mada je veoma teško
što nastaje 36 — onda ne. e poverovati da nauke služe za to da očiste i ožive u nama
— Da, to je tako. organ duše koji su druga zanimanja pokvarila i učinila
527 — Da ova nauka ima u sebi nečeg što je u potpu slepim, organ čije je spašavanje stoput dragocenije nego
noj suprotnosti sa načinom na koji ο njoj govore oni spašavanje hiljadu očiju telesnih: jer samo njime se može
koji se njome bave — to nam neće osporavati niko od videti istina. Svi oni koji se u tome slažu s tobom misliće
onih koji ο geometriji imaju nešto malo iskustva. da govoriš neobično lepo, a svi oni koji to nikada nisu
— Kako? — zapita on. osetili verovaće, po svoj prilici, da samo brbljaš, jer u
— Oni govore veoma smešno i na način robova; jer, 528 tome neće videti ništa ο čemu bi bilo vredno govoriti.
upotrebljavajući govor onih koji rade i ostvaruju neki Razmisli još sada sa kojima ćeš od njih razgovarati, da
praktični cilj, govore ο pravljenju četvorougla, produži- li sa prvima ili sa drugima ili ni sa jednima ni sa drugi
b vanju, spajanju, i svemu što je tome slično. A ta se nauka, ma, već samo i najviše radi sebe samoga, ne zavideći ni
međutim, u celini neguje radi saznanja. 37 kome koji bi od toga mogao imati koristi.
— Sasvim je tako — reče on. — Odlučiću se — reče on — da najviše govorim za
— Zar onda ne treba da utvrdimo još i ovo? sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih odgovarani.
— Šta to? — Onda se vrati natrag — rekoh — jer nismo pra
— Da je geometrija saznanje onoga što je večno, a vilno odabrali nauku koja se nadovezuje na geometriju.
ne saznanje onoga što nastaje i što nestaje. — Kako to? — zapita on.
— Pa već je dokazano — reče on — da je geome — Tako što smo odmah posle površine uzeli u raz-
trija saznanje ο onome što je večno! b matranje telo koje se kreće, a da ga pre nismo posmatrali
— Znači da ona uzdiže dušu nagore, prijatelju, a da samo po sebi. Pravilno je, međutim, da se posle druge
filozofsko razmišljanje, koje mi nepotrebno upravljamo dimenzije uzima treća. 39 A ova se nalazi kod kocke i kod
nadole, priprema za uspon. svega onoga što, kao i ona, ima dubinu.
— I to u najvećoj meri — reče on. — Zaista je tako — reče on. — Ali mi se čini, ο
c — Treba što je više moguće zahtevati — nastavili Sokrate, da ova nauka još nije otkrivena. 40
ja — da ljudi u uzornoj državi ne budu daleko od geome — Dva su uzroka tome — rekoh ja. — Jedan je da
trije. Jer i njena sporedna dela nisu mala. nijedna država to ne ceni, pa se zato, budući da je to
— Koja to? — zapita on. teško, slabo i istražuje. Drugi je da je istraživačima po
4
— Ona koja si ti sam maločas spomenuo — rekoh treban vođ, bez koga ništa ne bi mogli otkriti. ' Takav se
— i koja se odnose na rat, a i ona koja se odnose na vod, pre svega, teško nalazi, pa ako se i nađe — onda se
svako učenje, jer će sve to bolje shvatiti onaj ko se bavio oni koji su pozvani da istražuju, iz gordosti, ne uprav-
geometrijom nego onaj ko u geometriju nije upućen. 38 c ljaju prema njemu. Ali ako bi ćela država to nadgledala
istraživalo
cenila,
se
kako
— Potpuno sigurno, tako mi Zevsa — reče on. i treba i ta tada bi bi se se i ovi pokorili, pa bi svetlosti. Jer i sada,
u
punoj
stvar
pojavila
— Hoćemo li onda da našim mladićima odredimo iako prezrena u očima svetine, iako ometena čak i govo
ovu nauku kao drugu? rom istraživača koji ne znaju čemu bi to moglo da služi,
— Hoćemo — odgovori on. ova istraživanja ipak rastu, 42 savlađujući sve prepreke
220 221
