Page 116 - Platon - Država
P. 116
nadmaša. Ti, valjda, ovim ne misliš na zadovoljstvo (skias), zatim nestvarne likove (ta phantasmata) u vodi,
(hedone). i u stvarima koje imaju gustu, glatku i sjajnu površinu,
— Ćuti 41 — rekoh. — Sada još pažljivije pogledaj i sve što je takvo, ako razumeš.
sliku dobrog! — Naravno da razumem.
b — Kako? — Za drugi deo onog vidljivog uzmi ono što je
— Mislim da ćeš reći kako sunce vidljivim stvarima tome nalik: živa bića oko nas, sve biljke, i celinu svih
ne daje samo moć da budu viđene, nego i moć da budu stvari načinjenih ljudskom rukom. 46
rođene, da rastu i da se hrane, dok ono samo ne pripada — Uzimam i to — reče.
rođenim bićima. — Da li bi onda hteo da kažeš — zapitah ja — da
— Ta kako bi i moglo biti? se s obzirom na istinu i neistinu, ono što se pomišlja
— Tako i u stvarima koje se tiču saznanja, prisu prema onome što se zna, razdeljuje na isti način kao ono
stvo dobra ne daje jedino to da budu saznate, nego što je slično prema onome čemu je slično? 47
upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje b — Bih i te kako — reče on.
(to einai) i njihova suština (ousia), a samo dobro nije _ — Gledaj sada kako bi trebalo podeliti ono umno
suština, nego se po uzvišenosti i moći uzdiže iznad nje. 42 (noeton). 48
c XX. A ovde Glaukon veoma šaljivo reče: „0 Apo- — Kako?
lone, kakva izvanredna visina!" 43 — Ovako. U jednom području umnog, duša — tre
49
— Tome si — rekoh — ti kriv, jer si me prisilio tirajući kao likove stvari koje su predstavili kao kopije 50
da kažem šta ο tome mislim. — biva prisiljena da istražuje iz hipoteza 51 (ex hvpothe-
— I nikako — reče — nemoj prestati, nego ako se5n), ne prema početku i onome što je prvo (arche),
imaš još nešto ο tome da kažeš, onda vrši i dalje to po- nego prema onome što je na kraju i završetku (teleute).
ređenje sa suncem. U drugom području umnog, duša napreduje iz svoje hipo
— Razume se da imam, nedostaje nam još dosta. teze 52 prema nehipotetičkom početku, 53 ne služeći se ko
— Nemoj izostaviti nijednu sitnicu — reče on. pijama kao u prethodnom području, nego istražuje osla
— Držim — rekoh — da ću morati još mnogo toga njajući se na ideje po sebi i uzdiže se do njih.
da uradim, a za sada koliko mi bude moguće, namerno — Nisam potpuno razumeo to što kažeš — reče on.
neću ništa izostaviti. c — Onda ću pokušati ponovo, pa ćeš me posle ovoga
— Nemoj — reče on. bolje razumeti. Pretpostavljam da ti je poznato da oni
d — Zamisli, dakle — rekoh — da, kao što smo rekli, koji se bave geometrijom, računicom i tome sličnim pred
ima dva posebna bivstvovanja. Jedno od tih kraljuje u metima pretpostavljaju ono što je neparno i parno, te
rodu i regiji umnog (noeton), a ono drugo u rodu i regiji figure, tri vrste uglova, i drugo što je tome srodno u
vidljivog (horaton); da ne kažem za ovo drugo da je na svakom posebnom istraživanju. Oni s takvim stvarima
nebu da ne bi izgledalo da hoću da mudrujem ο imeni operišu kao da su im znane, te uzimajući ih kao hipo
54
ma. 44 Nego imaš li upravo ta dva oblika: vidljivi i umni teze, više ništa ο njima ne govore ni sebi ni drugima,
takve
su
da
(noetski)? d procenjujući saglasnosti sa stvari svima jasne. Potom idu
sobom,
dalje
u
te,
zaključuju
istraživanje
— Imam. tamo gde su ga mogli otpočeti. 55
— Predstavi ih onda sebi, kao da bi to moglo biti, — Svakako — reče — to mi je poznato.
jednom linijom podeljenom na dva nejednaka 45 dela, pa — Pa onda ti mora biti poznato i to da oni osim
svaki od tih delova podeli opet na isti način; rod vidlji toga koriste još i vidljive likove i da na tim likovima iz
vog i rod umstvenog (noumenalnog). Tada ćeš, s obzi vode dokaze, nemajući na umu baš te likove, nego one
rom na međusobni odnos njihove jasnosti i nejasnosti, u po sebi kojima su ovi (vidljivi likovi) samo kopije. Na
e sferi vidljivog, tj. u onom drugom delti, prvo dobiti taj način, oni rasuđuju ο četvorouglu po sebi i ο dijago-
510 kopije (eikones). A kopijama najpre nazivamo senke e nali po sebi, a ne ο četvorouglu i dijagonali koje su na-
202 203
