Page 126 - Platon - Država
P. 126
svojom privlačnošću. Stoga nije nikakvo čudo ako se ta
nauka pojavljuje, Naprotiv, rekao bih da njegova duša gleda dole, makar
d — A to što je u njoj privlačno — reče on — takođe on proučavao plivajući na leđima ili ležeći na zemlji.
je nešto neobično. Samo mi malo jasnije reci to što si XI. — Dobio sam što sam zaslužio! — reče on. —
sad govorio. Ti si, naime, proučavanja površine nazvao Imao si pravo da me tako prekoriš. Ali kako to misliš da
geometrijom. bi astronomiju trebalo proučavati drukčije nego što se
— Da — odgovorili. sada proučava, 50 ako se hoće da to proučavanje koristi
— Onda si, prvo, astronomiju stavio iza nje, a zatim onome ο čemu smo govorili?
si to povukao. — Ovako — rekoh. — Ove divne slike na nebu, bu
— Učinio sam to u brzini — rekoh — ali hoteći da dući da su naslikane na vidljivoj površini, treba smatrati
stvar obradim brzo, samo je usporavam. Stvarno, bilo je d za najlepše i najtačnije od svih takvih stvari, ali treba
na redu ispitivanje geometrijskih tela, ali videći da je znati da one mnogo zaostaju za istinom, naime za kre
to istraživanje u smešnom stanju, preskočio sam ga i tanjem čija su brzina i sporost stvarni i kao takvi se na
odmah posle geometrije stavio sam astronomiju, tj. nau- laze u istinskom broju, i u svim istinskim oblicima, 51 koji
e ku ο telima 43 u kretanju. se međusobno pokreću pokrećući i sami sebe. Ovo se do
— Ispravno govoriš — reče on. ista shvata pomoću razuma i računa (logo), a ne viđe
— Postavimo sada — rekoh — astronomiju za četvtru njem. Ili ti misliš da se to shvata viđenjem?
nauku, budući da stereometrija, 44 koja je sada zanemare — Nipošto — reče on.
na, ostaje posebna nauka, ukoliko joj država posveti od — Da bismo se, dakle, poučili i u onim drugim stva
govarajuću pažnju. rima, moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da
— Razume se — reče on. — I kao što si ti mene malo- e smo u njima našli uzore koje je Dedal, ili koji drugi maj
529 pre grdio, Sokrate, što sam onako bezobzirno hvalio astro stor ili crtač lepo nacrtao ili izradio. A kad bi njih video
nomiju, 45 tako ja sada odobravam način na koji joj ti neki čovek vest geometriji, mislio bi, doduše, kako su
prilaziš. Jer mislim da je svakome jasno kako ona primo veoma lepo izrađene, ali i da je smešno baviti se njima
rava dušu da usmeri svoj pogled nagore i odvodi je od ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina ο
ovozemaljskih stvari tamo gore. 530 jednakom i dvostrukom, ili ο nekom drugom odnosu. 52
— Možda je to jasno svima, izuzev meni — rekoh — Pa i bilo bi smešno — reče on.
— jer meni ne izgleda tako. — Misliš li ti da pravi astronom neće osetiti to isto
— Nego kako? — zapita on. kad bude posmatrao kretanje zvezda? — zapitah ja dalje.
— Kako je sada obrađuju oni koji nastoje da nas — On će misliti da su ta dela izvedena na najbolji mo
uzdignu do filozofije, 46 ona vuče pogled sasvim nadole. gući način, i da je nebeski tvorac (demiourgos) to sasta
— Kako to misliš? — zapita on. vio kao i sve drugo što je na nebu. 53 A što se tiče odnosa
— Čini mi se — rekoh — da nisi neodvažan u svom noći prema danu, ovih prema mesecu, meseca prema go
pristupu nauci ο stvarima koje su gore. Doista se hrabro dini, i drugih zvezda prema toj razdeobi vremena, 54 kao
b izlažeš opasnosti, jer ako bi se neko izokrenuo pa posrna- i međusobnog odnosa zvezda u tom smislu — taj pravi
trao slike na tavanici i time nešto naučio, ti bi i tada astronom, mislim, neće smatrati čudnim onoga ko drži
verovao da on posmatra umom, a ne očima. Uostalom, da se to događa na isti način i da u tome nema nikada
možda ti lepo prosuđuješ, a ja priprosto. 47 Ipak, ja ne b nikakvog odstupanja, iako je tu reč ο telesnim i vidlji
mogu prihvatiti da neka druga nauka podstiče dušu da vim stvarima, 55 kao što neće smatrati čudnim sve one na
gleda gore, osim nauke ο biću i nevidljivom. Pa ako bi pore da se ο tome shvati istina?
neko pokušavao da nešto nauči ο čulnim stvarima, bu — Kada te slušam — reče on — meni se čini da je
ljeći gore ili zureći dole, ja ne bih nikada rekao da će taj tako.
c nešto naučiti — jer ο takvim stvarima nema nikakve — Mi ćemo, dakle, postavljajući sebi probleme, pro
nauke 48 — niti bih rekao da njegova duša gleda 49 gore. učavati astronomiju kao i geometriju; ali ćemo ostaviti
ono što se zbiva na nebu, 56 ako zaista želimo da učinimo
222
223
