Page 124 - Platon - Država
P. 124
— Pa onda — rekoh ja — ako tako stoje stvari za pravo. Ako ti jedinicu razdeliš, oni će je umnožiti, bri
s jedinicom, da li to isto važi i za broj? nući se ο tome da se jedinica ne pokaže kao ne jedinica,
— Kako da ne? nego kao mnoštvo posebnih celina (polla moria). 35
— Praktično računanje (logistike) 29 i aritmetika — Istinu govoriš — reče on.
(arithmetike) u celini se odnose na broj. 526 — A šta ti misliš, Glaukone, šta će oni odgovoriti
— Sasvim. ako bi ih neko zapitao: „0 čudnovati ljudi, ο kakvim bro
— A to što se odnosi na broj pokazuje se kao ono jevima vi raspravljate? Gde je ta jedinica koja je uvek
što vodi prema istini. takva kakvom je zamišljate, uvek jednaka drugoj potpuno
— Zaista izvanredno. istoj jedinici od koje se nimalo ne razlikuje i koja je bez
— Logistika i aritmetika bi, kako se čini, pripadale ikakvih delića?"
onoj nauci 30 koju tražimo. Ratnik će morati da ih izuči — Mislim da će reći kako oni govore ο brojevima
radi sređivanja svojih trupa, a filozof zato da bi izronio koji se mogu samo zamisliti, i kojima se inače ne može
iz nastajanja (genesis) i čvrsto se vezao za suštinu ma kako operisati.
(ousia) ' inače on nikada ne bi postao vest u mišljenju — Vidiš, dakle, ο prijatelju — rekoh — da nam je
3
(logistikos). b zaista potrebna nauka, jer ona očigledno primorava dušu
— Tako je — reče on. da se u traženju istine služi mišljenjem.
— A naš bi čuvar morao biti ujedno i ratnik i fi — Ona to zaista čini i to u velikoj meri — reče on.
lozof. 32 — I dalje? Jesi li primetio kako su ljudi, koji su
— Dakako. od prirode obdareni za računanje, sposobni i za sve ostale
— Onda bi, ο Glaukone, trebalo da ovu nauku uve nauke i kako čak i oni koji sporo shvataju, ako se uče i
demo zakonom, te da one koji će u državi imati najviše vežbaju u računanju, imaju bar tu korist što njihov duh
dužnosti ubedimo da se bave logistikom, ali nikako na u velikoj meri postaje oštroumniji?
neznalački (idiotikos) 33 način, nego tako da rasuđiva — Tako je — reče on.
njem dospevaju do kontemplacije (thea) prirode broje c — A mislim da ćeš teško naći nešto što bi zadalo
va; ne praktikujući je na način kao što to čine prodavci više truda čoveku koji uči i bavi se time nego baš to?
i trgovci na malo, da bi kupovali i prodavali, nego radi — Svakako.
rata i radi toga da duši olakšaju obraćanje od nastajanja — Zbog svega toga, dakle, ne smemo zapostaviti
i usmeravanje ka istini i suštini. ovu nauku, nego u njoj moramo odgajati sve one koji
— Vrlo lepo govoriš — reče on. imaju najbolje osobine.
— I zaista — rekoh ja — sada, kad smo ovo izrekli — Slažem se — reče on.
ο nauci računanja, i ja sam dolazim do saznanja koliko IX. — Ovu nauku dakle, zadržavamo — rekoh. —
je ta nauka produhovljena i mnogostruko korisna za ono A sad da vidimo hoće li nam u nečemu koristiti ona druga
što hoćemo, ako se upražnjava radi saznanja, a ne radi što je sa tim u vezi.
trgovanja. — Koja? Da ne misliš na geometriju? — zapita on.
— Po čemu to? — Upravo na nju — rekoh.
— Po tome što smo maločas govorili da ta nauka d — Ukoliko se ona odnosi na ratovanje — reče on
snažno vodi dušu prema gore, te je obavezuje na rasprav — jasno je da se nas tiče. Jer je i pri podizanju tabora,
ljanje ο brojevima takvim kakvi su sami po sebi, ne pri osvajanju zemljišta, pri povlačenju i razvijanju voj
dopuštajući joj da raspravlja ο brojevima koji su pro ske, i svuda gde se imaju postaviti čete, pa i u samim bor
istekli iz vidljivih i opipljivih tela — ukoliko takvo bama i marševima svakako važno da li čovek zna geome
raspravljanje (dijalektiku) neko predloži. 34 Pretpostav triju ili ne.
ljam da ti je svakako poznato kako se oni koji su u to — Ali za te stvari — rekoh — dovoljno je i samo
upućeni podsmevaju onome ko u govoru jedinicu kao je malo geometrije i računanja. Treba, međutim, ispitati
dinicu razlomi na delove, te da mu u tome nikako ne daju e da li veći i dalekosežniji deo geometrije služi našem cilju,
219
