Page 81 - Milomir Marić - Deca Komunizma

vreme borbe kod karaule, ležali su pečeni. Svi mi četnici, sa našim šefom
Tankosićem, skupili smo se i posmatrali sa neizmernom tugom tri
pečena leša naših dragih i hrabrih drugara! Hrabri Bosanac-Krajišnik

č
ć
Č elikovi , kolos od snage, ležao je sada smanjen na veli inu deteta. Od
groze smo drhtali kao u najvećoj groznici, a nad leševima zakleli smo se
da ćemo junačku i mučeničku smrt drugova dostojno pokajati. Bio sam
sav zanesen. Bio sam zaboravio na glad, na bol i na smrt, i samo sam
mislio na strašnu osvetu, osvetu, koju ću izvršiti kao Srbin. Osvetnik
Kosova!“

Posle takozvane Skadarske krize i vanrednih mera u Bosni i
Hercegovini u maju 1913. godine, među omladinom se oživljavala
psihoza atentata, koju je Balkanski rat bio prekinuo. Tog proleća u
Lozanu su na studije otišli Vladimir Gaćina i Pavle Bastajić, a u jesen
Mustafa Golubić i Jovan Živanović. Golubić im je preneo opšte uputstvo

da oni rade nezavisno od onoga što ć e se č initi u Beogradu, pošto je
Ustav Crne ruke predviđao da grupe naših studenata na stranim
univerzitetima deluju samostalno.
Zapravo, Mustafa Golubić je u Beogradu upisao Tehnički fakultet,
da bi, zatim, u francuskom gradu Tuluzi prešao na prava. Pošto je tu
jedan od centara evropske masonerije, neki hroničari kažu da je Golubić

poslat kao ambasador Crne ruke ili, makar, kao masonski stipendista.
Prvih dana januara 1914. Muhamedu Mehmedbašiću je u Stolac
stiglo pismo u kome je jedino stajalo: „Blagane, polazi, Dubrovnik–
Marselj–Tuluza, ne traži komentara, Vlada, Mujka“. Za tri dana je uspeo
da prijatelju Milanu Kuriliću da generalnu punomoć za svoj celokupan
imetak. Stolarsku radionicu. Na železničkoj stanici u Tuluzi čekao ga je

ć
Golubi ć sa jednim studentom, Egip aninom. Odveli su ga u studentski
restoran, gde su ga predstavili prijateljima. U hotelu Sen Žerom Golubić
mu je rekao da očekuje još Gaćinovića, Bastajića i Živanovića. Škripalo
im je s parama i odlu ili su da im u Švajcarsku pošalju ono što je
č
Muhamedu preteklo od puta. Pored nesumnjivog literarnog dara i
uticaja, Gaćinović je bio ovlašćeni poverenik Crne ruke za bosansku

omladinu. Iako je Mustafa bio duboko odan Apisu i vrlo blizak nekim
crnorukačkim vođama, on nije bio član. Kad je popunjavano članstvo,
još je bio đ ak realke, a srednjoškolci nisu primani. Kad je 1913.
maturirao, organizacija nije više obnavljana.
Novca je bilo da u Tuluzu dođe samo Vlada Gaćinović. Tek tada su

on i Golubić Mehmedbašiću objasnili zašto su ga zvali. Treba početi
seriju atentata, jer samo oni mogu da Bosnu dignu na ustanak. Pretresli
su različite mogućnosti, između ostalog i atentat na Franju Ferdinanda,

81