Page 83 - Milomir Marić - Deca Komunizma

njen stvarni šef Gaćinović, kao član organizacije Ujedinjenje ili smrt, radio
po njenim naredbama. Kaže da se sastanak u Tuluzi nikako ne sme
odvajati od Sarajevskog atentata. I on je sazvan po odobrenju Apisa i

Crne ruke. U drugom tekstu, pod istim pseudonimom, Golubić navodi:
„Ubistvom Ferdinanda, Apis je hteo da izazove zabunu u krugovima
austro-nemačke vojne kamarile i odloži latentni svetski rat, za koji još
nismo bili spremni. Ali kako nije bio siguran da se rat ne može izbeći,
Apis je smatrao za svoju dužnost da se, pre nego što preduzme odlučne
korake, sporazume sa Artamanovom, ruskim vojnim atašeom u

č
Beogradu.“ Pošto postoje pretpostavke da je kao gimnazijalac po eo da
radi za rusku carsku tajnu službu Ohranu, Golubi ć je u te stvari
neosporno bio upućen. Svoju verziju ubistva Ferdinanda on je
najpreciznije izneo u razgovoru sa Viktorom Seržom, sinom poznatog
revolucionara Nikolaja Kibeljiča, učesnika u atentatu na ruskog cara

Aleksandra II. Sama ideja je potekla od Gaćinovića, a u Tuluzi je načelno
odlučeno izvršenje smrtne kazne nad Ferdinandom i doneta odluka o
atentatu – koji nije imao svog razloga – na generala Poćoreka. Prema
naknadnoj Golubićevoj izjavi nekadašnjem otpravniku poslova srpskog
poslanstva u Berlinu Vojislavu Bogićeviću, do sastanka u Tuluzi došlo je
na inicijativu Tankosića i uz saglasnost Apisa. Četiri dana pre atentata

Ilić, Princip i Mehmedbašić poslali su kartu Gaćinoviću s
revolucionarnim pozdravom, a on im je odgovorio: „Napred lavovi!“
Inače, u sudskoj istrazi o Sarajevskom atentatu, Golubićevo ime je
pomenuto samo dvaput i to u sasvim bezazlenom kontekstu. Maturanti
tuzlanske gimnazije Mladen Stojanović i Todor Ilić rekli su da su,
prilikom boravka na nekoj izložbi 1912. u Beogradu, pored ostalih sreli i

Mustafu Golubića.
U pogledu zasluga i odgovornosti za vidovdanske pucnje, pola
veka su se preganjali preživeli daleki saučesnici i vlade zainteresovanih
zemalja, iako su Princip i drugovi na suđenju preuzeli svu krivicu (i
đ
slavu) na sebe. Ni o jednom doga aju nije napisano toliko
kontradiktornih stvari. Kao inspiratori i organizatori maltene su

ravnopravno pominjani međunarodna masonerija, regent Aleksandar
Karađorđević, vanbračna kćerka Rudolfa Habzburškog, Apis, Ohrana i
srpska vlada. Međutim, kao prava bomba je odjeknula tek poslednja
optužba da su iza svega stajali boljševici. Naime, na trockističkom
procesu u Moskvi Karl Radek je rekao: „Potrebno je celom svetu

pokazati šta je Lenjin – čije ime s ove klupe drhćući izgovaram – pisao o
tajni Rata u uputstvima datim delegaciji koja je polazila u Hag. Jedan
deo te tajne nalazio se u rukama mladog srpskog nacionaliste Gavrila

83