Page 83 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 83

njen stvarni šef Gaćinović, kao član organizacije Ujedinjenje ili smrt, radio
               po njenim naredbama. Kaže da se sastanak u Tuluzi nikako ne sme
               odvajati od Sarajevskog atentata. I on je sazvan po odobrenju Apisa i

               Crne ruke. U drugom tekstu, pod istim pseudonimom, Golubić                       navodi:
               „Ubistvom Ferdinanda, Apis je hteo da izazove zabunu u krugovima
               austro-nemačke vojne kamarile i odloži latentni svetski rat, za koji još
               nismo bili spremni. Ali kako nije bio siguran da se rat ne može izbeći,
               Apis je smatrao za svoju dužnost da se, pre nego što preduzme odlučne
               korake, sporazume sa Artamanovom, ruskim vojnim atašeom u

                                                                                                 č
               Beogradu.“     Pošto   postoje   pretpostavke     da  je  kao  gimnazijalac    po eo    da
               radi za rusku carsku tajnu službu Ohranu,                    Golubi  ć  je  u   te  stvari
               neosporno bio upućen. Svoju verziju ubistva Ferdinanda on je
               najpreciznije izneo u razgovoru sa Viktorom Seržom, sinom poznatog
               revolucionara Nikolaja Kibeljiča, učesnika u atentatu na ruskog cara

               Aleksandra II. Sama ideja je potekla od Gaćinovića, a u Tuluzi je načelno
               odlučeno izvršenje smrtne kazne nad Ferdinandom i doneta odluka o
               atentatu – koji nije imao svog razloga – na generala Poćoreka. Prema
               naknadnoj Golubićevoj izjavi nekadašnjem otpravniku poslova srpskog
               poslanstva u Berlinu Vojislavu Bogićeviću, do sastanka u Tuluzi došlo je
               na inicijativu Tankosića i uz saglasnost Apisa. Četiri dana pre atentata

               Ilić,   Princip     i   Mehmedbašić          poslali    su    kartu     Gaćinoviću       s
               revolucionarnim pozdravom, a on im je odgovorio: „Napred lavovi!“
                     Inače, u sudskoj istrazi o Sarajevskom atentatu, Golubićevo ime je
               pomenuto samo dvaput i to u sasvim bezazlenom kontekstu. Maturanti
               tuzlanske gimnazije Mladen Stojanović                i Todor Ilić     rekli su da su,
               prilikom boravka na nekoj izložbi 1912. u Beogradu, pored ostalih sreli i

               Mustafu Golubića.
                     U pogledu zasluga i odgovornosti za vidovdanske pucnje, pola
               veka su se preganjali preživeli daleki saučesnici i vlade zainteresovanih
               zemalja, iako su Princip i drugovi na suđenju preuzeli svu krivicu (i
                                                                     đ
               slavu)     na    sebe.    Ni   o    jednom      doga aju      nije   napisano       toliko
               kontradiktornih stvari. Kao inspiratori i organizatori maltene su

               ravnopravno pominjani međunarodna masonerija, regent Aleksandar
               Karađorđević, vanbračna kćerka Rudolfa Habzburškog, Apis, Ohrana                          i
               srpska vlada. Međutim, kao prava bomba je odjeknula tek poslednja
               optužba da su iza svega stajali boljševici. Naime, na trockističkom
               procesu     u  Moskvi      Karl   Radek    je  rekao:    „Potrebno     je  celom    svetu

               pokazati šta je Lenjin – čije ime s ove klupe drhćući izgovaram – pisao o
               tajni Rata u uputstvima datim delegaciji koja je polazila u Hag. Jedan
               deo te tajne nalazio se u rukama mladog srpskog nacionaliste Gavrila


                                                           83
   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88