Page 76 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Kosova i oslobođenja srpstva.
Tek posle Drugog svetskog rata, u vreme rehabilitacije zaverenika i
kratkotrajne „crnorukačke“ euforije, prvi put je štampan intervju Ðorđa

Genčića, jednog od zaverenika i Aleksandrovog ministra unutrašnjih
poslova. Kad su propale sve njegove inicijative, obratio se lično kraljici
Dragi. Računao je da razgovara sa rafinirano nemoralnom ženom, kojoj,
ipak, nisu strane svetinje otadžbine i ljubavi i zaklinjao je da za dobro
kralja i Srbije pobegne iz zemlje. Državnički joj je garantovao bezbrižnu
đ
egzistenciju u inostranstvu. Me utim, ona se smrtno uvredila i stvar je
propala kad je njegov pratilac netaktično i neumesno zaključio: „Gde ste
vi za kraljicu?“
Oglasio se i jedini preživeli atentator, tada Titov diplomata Božin
Simić:
„Kraljica Draga je htela da za prestolonaslednika proglasi svoga

brata Nikodija i on se ve ć tako ponašao. Trebalo je da se pojavi i tre a
ć
dinastija. Među oficirima organizaciju je sprovodio Dragutin
Dimitrijevi ć Apis. Razgovarao je s nama i tako smo, jedan po jedan,
dolazili do uverenja da je zavera jedini izlaz. Kad su se otvorila vrata,
Apis i ja smo prvi utrčali u dvorsko dvorište. Od tog otvaranja kapije
Pera Živković je posle napravio neverovatan politički kapital, iako je to

bila sitnica. Svi koji smo prodrli u Draginu i Aleksandrovu sobu, pucali
smo prema dogovoru istovremeno. U slučaju neuspeha da svi budemo
krivi, a ako uspemo da to niko ne uzme kao naročitu zaslugu. Kraljičinu
braću u komandi Garnizona, u Krunskoj ulici, streljao je Voja Tankosić.
Da je nas zaverenike neko pitao, nikada Petar Karađorđević ne bi postao
kralj Srbije. Iako nije bio lopov i sa uvao je č iste ruke, tvrdi luk je od
č
č
č
njega napravio užasnog č oveka. Svake ve eri je brojao pare i ako bi ga
ko prekinuo, Petronije, kako smo ga ironično zvali, izgrdio bi ga kao da
je počinio bogzna kakav greh.“
U svom izveštaju za Petrograd, šef carske tajne policije Ohrane za
Balkan, naveo je da je 29. maja 1903. kralj Aleksandar pogođen sa 23, a
kraljica Draga sa 20 metaka. Poslednji je u njeno desno oko pucao njen

bivši dever pukovnik Aleksandar Mašin, nazvavši je javnom ženskom.
Potom su razgolićeni leševi kralja i kraljice izbačeni kroz prozor u
dvorsku baštu, gde su ležali sve do šest sati izjutra. Uvijeni u mrtvačke
odore, preneti su u Novi dvor, a posle izvršenja obdukcije, preba eni u
č
pratnji jednog policijskog činovnika i žandara u Crkvu Svetog Marka na

Starom groblju, gde su sahranjeni.
Dvanaestogodišnji Mustafa Golubić, prirodno, s tim atentatom nije
mogao da ima nikakve veze, ali se njegov život brzo po eo preklapati i
č

76