Page 86 - Milomir Marić - Deca Komunizma

iznenadnog kraljevog nazeba. Dok su čekali drugu priliku, Muhamed se
č
razboleo i preba en je u bolnicu. Na to je stigao, sa Arežinom, major
ć
Ljuba Vulovi , koga je Apis bio zadužio da vodi akciju, i naložio da se
zadatak mora izvršiti. Onda je pod nerazjašnjenim okolnostima neki
grčki oficir ubio Arežinu.
Srpska policija bila je na stanovištu da Crna ruka tako radi sa
neposlušnima.
Iz Švajcarske je Mustafa poručivao drugovima da Vlada Gaćinović
više nije ono što je bio. U Ameriku mu je prethodno poslao kartu:

„Arežina je poginuo i ti ćeš nam platiti.“ Međutim, Pero Slijepčević
svedo i da su se tada u Parizu oni sreli kao da se ništa nije dogodilo.
č
Gaćinović je čak Golubiću pozajmio deset dolara. U nemogućnosti da se
prebaci do Nemačke ili Bugarske i izvrši atentate na cara Vilhelma i
kralja Ferdinanda Koburškog, Golubić je, po Apisovoj preporuci,

nastavio studije.
Posle uspešne ofanzive srpske vojske na Kajmakčalan i Bitolj, kao
grom iz vedra neba uhapšeni su Apis i svi oficiri „crnorukci“ pod
optužbom da su pripremali i pokušali atentat na prestolonaslednika
Aleksandra Karađorđevića, želeći da Austriji i Nemačkoj predaju
Solunski front!? Uz pomoć lažnih svedoka na Solunskom procesu

osu eni su na smrt ili višegodišnje robije i tek su odlukom Vrhovnog
đ
suda Narodne republike Srbije 1953. godine – rehabilitovani.
Na poverljivu dostavku srpskih vlasti, francuska policija je u
februaru 1917. uhapsila Mustafu Golubića u Parizu i, pod sumnjom da je
nemački agent, sprovela ga u vojnu tvrđavu u Tulonu. Dane je provodio
u vodi do kolena, vetar ga je produvavao, sve dok, po muslimanskoj

liniji, nije izazvao sažaljenje stražara Zuava. Preko njega je uspeo da
stupi u vezu sa republikanskim liderom Jašom Prodanovićem, s čijim je
sinom Borom četnikovao u balkanskim ratovima. Prodanović je
francuskim vojnim vlastima svojim ugledom garantovao da Mustafa nije
nikakav špijun, posle č ega je preba en u vojni zatvor u Solunu, u
č
ć
nadležnost srpskih vlasti. Naslu ivao je o č emu se radi, pošto mu je
prethodno u Parizu profesor Jefta Dedijer skrenuo pažnju da je kralj
organizovao Belu ruku i da će on, Mustafa, stradati kao „crnorukac“ ako
ne odstupi i distancira se.
Ni pod strašnim mukama i pretnjama u zatvoru, Golubić nije, poput
nekih drugih Bosanaca i učesnika Sarajevskog atentata, pristao da lažno

optuži Apisa.
Sačuvan je stenogram njegovog držanja pred sudom.
Sudija Jovan A. Jovanović: Kako se zovete i odakle ste?

86