Page 86 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 86

iznenadnog kraljevog nazeba. Dok su čekali drugu priliku, Muhamed se
                                    č
               razboleo    i  preba en    je  u  bolnicu.  Na   to  je  stigao,  sa  Arežinom,    major
                                ć
               Ljuba   Vulovi ,    koga   je  Apis  bio  zadužio   da  vodi   akciju,  i  naložio  da  se
               zadatak mora izvršiti. Onda je pod nerazjašnjenim okolnostima neki
               grčki oficir ubio Arežinu.
                     Srpska policija bila je na stanovištu da Crna ruka                  tako   radi   sa
               neposlušnima.
                     Iz Švajcarske je Mustafa poručivao drugovima da Vlada Gaćinović
               više   nije  ono   što  je  bio.  U  Ameriku      mu    je  prethodno     poslao   kartu:

               „Arežina je poginuo i ti ćeš nam platiti.“ Međutim, Pero Slijepčević
               svedo i    da  su  se  tada  u  Parizu   oni  sreli  kao  da  se  ništa  nije  dogodilo.
                       č
               Gaćinović je čak Golubiću pozajmio deset dolara. U nemogućnosti da se
               prebaci do Nemačke ili Bugarske i izvrši atentate na cara Vilhelma i
               kralja Ferdinanda Koburškog, Golubić                  je, po Apisovoj preporuci,

               nastavio studije.
                     Posle uspešne ofanzive srpske vojske na Kajmakčalan i Bitolj, kao
               grom iz vedra neba uhapšeni su Apis i svi oficiri „crnorukci“ pod
               optužbom da su pripremali i pokušali atentat na prestolonaslednika
               Aleksandra Karađorđevića, želeći da Austriji i Nemačkoj predaju
               Solunski front!? Uz pomoć              lažnih svedoka na Solunskom procesu

               osu eni    su  na   smrt  ili  višegodišnje    robije  i  tek  su  odlukom    Vrhovnog
                    đ
               suda Narodne republike Srbije 1953. godine – rehabilitovani.
                     Na poverljivu dostavku srpskih vlasti, francuska policija je u
               februaru 1917. uhapsila Mustafu Golubića u Parizu i, pod sumnjom da je
               nemački agent, sprovela ga u vojnu tvrđavu u Tulonu. Dane je provodio
               u vodi do kolena, vetar ga je produvavao, sve dok, po muslimanskoj

               liniji, nije izazvao sažaljenje stražara Zuava. Preko njega je uspeo da
               stupi u vezu sa republikanskim liderom Jašom Prodanovićem, s čijim je
               sinom Borom četnikovao u balkanskim ratovima. Prodanović                                 je
               francuskim vojnim vlastima svojim ugledom garantovao da Mustafa nije
               nikakav     špijun,   posle č ega    je  preba en     u  vojni   zatvor    u  Solunu,    u
                                                               č
                                                         ć
               nadležnost     srpskih    vlasti.  Naslu ivao     je  o č emu   se  radi,  pošto   mu    je
               prethodno u Parizu profesor Jefta Dedijer skrenuo pažnju da je kralj
               organizovao Belu ruku i da će on, Mustafa, stradati kao „crnorukac“ ako
               ne odstupi i distancira se.
                     Ni pod strašnim mukama i pretnjama u zatvoru, Golubić nije, poput
               nekih drugih Bosanaca i učesnika Sarajevskog atentata, pristao da lažno

               optuži Apisa.
                     Sačuvan je stenogram njegovog držanja pred sudom.
                     Sudija Jovan A. Jovanović: Kako se zovete i odakle ste?


                                                           86
   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91