Page 78 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 78

Bosanski mladići su se zaludno muvali po beogradskom Latinskom
                                                                                                đ
               kvartu,    na   Zelenom     vencu.    Ni   po č emu     nisu   bili  predodre eni       za
               stranice svetske istorije. Padali su ili se jedva provlačili, polažući

               privatno više razrede gimnazije, dane traćili kockajući se i igrajući bilijar
               u kafani Zlatna moruna. Gladovali su i potucali se po memljivim
               podrumima i sobičcima. Ponekad bili prinuđeni da noćivaju u uličnim
               sanducima za đubre. Na izmaku snage odlazili su u srpske manastire,
                                                     đ
               gde    su  im   dobrodušni      kalu eri    pružali    pun   komfor     za  oporavak      i
               učenje.

                     Pošto   je  me u    prvima    stigao   u  Beograd,     Mustafa    Golubi   ć  je  sve
                                    đ
               ostale   prihvatao,    okupljao    i,  koliko  je  mogao,  brinuo    se  o  njima.  On   je
               dočekao iznemoglog Principa, koji je iz Hadžića došao pešice i,
               zakoračivši preko Drine, sagao se i egzaltirano poljubio srpsku zemlju.
                                                           č
               Odmah      ga  je  odveo   na  neki  politi ki   miting,   na  kome    je  do  mile  volje
               mogao da viče „Dole Austrija“ i obećao mu da će ga upoznati sa
               literatama i četnicima. Vratolomni skok sa gornje ivice Savskog mosta na
               plivačkom takmičenju, u organizaciji Olimpijskog kluba, doneo je
               Golubiću neverovatan ugled među zemljacima. Pogotovu što se pričalo
                                                                                        č
               da   je  to  bio  njegov    prijemni    ispit  za  službu    kod č etni kog      vojvode
               Tankosića.

                     Kafana Zlatna moruna na Zelenom vencu imala je zasebno odeljenje
               za č etnike,   pa   je  razumljivo   što  su  se  u  tom   dimu    od   lošeg  duvana     i
                    ć
               vru e   rakije  srodile   komitske     brade,  svikle   samo    na  zlo,  krv  i  smrt,  sa
               nedozrelim, golobradim sanjalicama, negde između stiha i bombe, gitare
               i četničke kame, između Rakićeve Simonide i komitske himne Sprem’te se,
               sprem’te, četnici.

                     Ubistvom kraljevskog para 1903. zaverenici su započeli unutrašnji
               preporod Srbije, koji je trebalo da kulminira odlučnom borbom za
               oslobođenje svih potlačenih slovenskih naroda. Ubrzo je osnovan
               Makedonski revolucionarni komitet, a čete Voje Tankosića i Vuka
               Popovića sejale su strah i nesigurnost kod turskih vlasti u Staroj Srbiji i
               Makedoniji. Kad je u julu 1908. došlo do mladoturskog prevrata i najave

               široke demokratije, reformi i slobodnih izbora, srpska vlada je rešila da
               obustavi četničku akciju. Zato su njeni žustri zagovornici odlučili da
               pribegnu privatnoj inicijativi. U tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt“
               (Crna ruka), pored oficira „majevaca“, ušlo je i nešto građanstva i
               revolucionarne omladine. Najstroža konspirativnost podrazumevala je

               smrtnu kaznu za odavanje tajni i neizvršavanje naređenja. Član
               Centralne uprave major Tankosić                 ubačen je u masonsku ložu u
               Beogradu, da bi se upoznao sa ceremonijalom i iskustvima slobodnih


                                                           78
   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83