Page 82 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 82

za koga se očekivalo da će doći u Pariz po neki zajam. Ali najveći značaj
               pridavan je ubistvu zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine Poćoreka
               u Sarajevu, prilikom ustoličenja reis-ul-uleme Čauševića.

                     Mehmedbašiću su dali kamu kao najsigurnije oružje i malu bočicu s
               otrovom, kojim je trebalo da ovlaži oštricu noža pre upotrebe. Pošto
               druge mladobosance nije poznavao, za vezu u Sarajevu preporučili su
               mu Nikolu Trišića. U vozu od Dubrovnika do Stoca uplašio se da ga ne
               otkrije  policija,  koja  je  nekoga   tražila  po  svim  vagonima,     i  kamu   i  otrov
               bacio   je  u  nužnik.   Nabavio     je  revolver   i  26.  marta   pojavio   se,  prema

               dogovoru, u Sarajevu. Trišić ga je upoznao sa učiteljem Danilom Ilićem,
               koga mu je pominjao i Gaćinović. Ilić mu je naredio da se vrati kući, a da
               će ga on ubrzo pozvati, pošto se priprema mnogo važnija stvar.
               Očigledno je da je Ilić       već   tada bio upoznat s predstojećim dolaskom
               Ferdinanda u Sarajevo.

                     Kad su posle ručka u pariskom kafeu Panteon 28. juna 1914. saznali
               za atentat, Gaćinović       je rekao Bastajiću: „Ja sam siguran da to mora biti
               Muhamed ili Danilo.“ Pročitavši u Matenu               Principovo ime, složili su se
               da je to svejedno, donekle zabrinuti zbog mogućih posledica: „Srbija nije
               spremna za rat, Austrija će ga verovatno izazvati i sva krivica pašće na
               nas, revolucionarnu omladinu Bosne.“

                     Prva ozbiljna studija o Sarajevskom atentatu, koju je 1926. napisao
               engleski istoričar dr Siton-Votson, strašno je razbesnela Mustafu
                        ć
                                                                         ć
               Golubi a,      jer  po    njoj   ispada     da    je  Ga inovi   ć   pozvao      njega    i
               Mehmedbašića u Tuluzu, snabdeo ih oružjem za atentat na Poćoreka, ali
               su se oni uplašili i odustali. Iz Beča je poslao pismo glavnom uredniku

               Nove Evrope      Milanu Ćurčinu: „U broju 12 od 21. oktobra izašao je
               odlomak iz knjige Siton-Votsona. U tome odlomku se pominje moje ime
               i ime Muhameda Mehmedbašića, što se tiče našeg sastanka u Tuluzi
               1914. godine. Viktor Serž, po informacijama mojim i Pavla Bastajića,
               opisao je taj sastanak u tekstu za list Klarte. Međutim, neki Gaćinovićevi
               tobožnji intimni prijatelji dali su sasvim druge informacije gospodinu
               Sitonu. Te informacije su lažne i ti intimni prijatelji nisu ovlastili Sitona

               da štampa njihova imena. Te informacije su kurvinske i od kurvara date
               i ja ne mogu na njih odgovarati zato što se nalazim u takvim političkim
                                         č
               prilikama    ovde   u  Be u.   Zbog   toga,  dragi  gospodine Ć ur ine,       šaljem   vas
                                                                                      č
                          č
               sve   u  pi ku   materinu,    to  je  jedini  na in  kako   se  sa  svima   vama    može
                                                               č
               razgovarati. Sa osobitim poštovanjem, Mustafa Golubić.“
                     Prethodno je već        Golubić, pod pseudonimom M. Vladimirov, u
               kominternovskom listu Balkanska federacija                  napisao kritiku Siton-
               Votsonove knjige Sarajevo. On poriče autohtonost Mlade Bosne, pošto je


                                                           82
   77   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87