Page 85 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 85

č
               Srbiji  ušli  u  sastav   Uži ke    vojske,   koja  je,  pod  promenjenim       imenom
               Timočka vojska, prebačena na bugarsku granicu sa specijalnim
               zadatkom da eventualno upadne u Bugarsku, svrgne germanofilsku

               dinastiju Koburga i omogući zemljoradničkom lideru Aleksandru
               Stambolijskom dolazak na vlast.
                     Ali ratna sreća je srpskoj vojsci načisto okrenula leđa.
                     Golubić    se zatekao u štabu Timočke vojske u Zaječaru kad je
               započelo povlačenje, i sa ovom jedinicom, u sastavu Treće armije, išao je
               sve do Drača. U Albaniji je regent Aleksandar započeo samovoljnu

               reorganizaciju izbeglih srpskih jedinica. Načelnika štaba Vrhovne
               komande vojvodu Radomira Putnika smenio je, a da nije našao za
               shodno     da  ga  o  tome  obavesti.   Stari  ratnik  je  samo  po  plati  osetio  da  se
               nešto dogodilo. Mada je u toku povlačenja za naročite zasluge
               unapređen u čin pukovnika, Dragutin Dimitrijević                        Apis je trajno

               sklonjen u stranu. Užička, odnosno Timočka vojska, koja se istakla štiteći
               odstupnicu srpskim armijama, rasformirana je. Golubić                           je zbog
               tuberkuloze otpušten iz vojske.
                                                                                                        ć
                     I  na  Krfu  su  se  bosanski  dobrovoljci    držali   oko  Apisa.   Teško   je  re i
               kome je od njih prvom pala na pamet ideja da se rat po Srbiju najsrećnije
               i najskorije može završiti ako se likvidiraju vladari njenih najvećih

               neprijatelja. Glavna dinamička snaga među Bosancima, Mustafa
               Golubić, koji je svoje prijatelje uveravao da u Švajcarskoj ima prijateljicu,
               spremnu      da   izvrši  bilo  kakvo    ubistvo,    rekao   je  o  tome   u   istrazi  na
               Solunskom procesu:
                     „Prilikom odstupanja kroz Albaniju, a zbog tragične sudbine koju je
               naša vojska pretrpela, mi dobrovoljci razgovarali smo među sobom da bi

               dobro i patriotski bilo da se izvrši atentat na vladaoce Nemačke,
                                 č
               Bugarske     i  Gr ke,  a  eventualno     i  Rumunije,    ako   i  ona  ne  bi  stupila  u
               akciju. U Elbasanu, ja sam pukovniku Dimitrijeviću izneo ideju da ja i
               Ciganović odemo u Atinu i izvršimo atentat na grčkog kralja. Pukovnik
               mi   je  kazao  da  tome   sada   nije  vreme   i  da  to  ostavim.  Kad    smo   stigli  u
               Drač, znam da su Milan Ciganović, Veljko Zečević                  i Boško Arežina išli

               kod pukovnika Dimitrijevića i izneli mu plan za ubistva vladaoca
                       č
                                                č
               Nema ke,      Bugarske     i  Gr ke,    ali  je  on  to  i  tada  odbio.   I  dalje  smo
               insistirali na toj ideji i, po našoj podeli, Muhamed Mehmedbašić                          i
               Vladeta    Bilbija  imali  su  da  idu   u  Atinu,   ja  i  Boško  Arežina   u  Berlin,  a
               Nezir Hadžinalić       u Sofiju. Milan Ciganović         i Miloš Pjanić     ostali su da

               eventualno idu tamo gde se ukaže potreba.“
                     Mehmedbašić        i Bilbija su s revolverima čekali u pozorištu grčkog
               kralja Konstantina i kraljicu Sofiju, ali se oni nisu pojavili zbog


                                                           85
   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90