Page 85 - Milomir Marić - Deca Komunizma

č
Srbiji ušli u sastav Uži ke vojske, koja je, pod promenjenim imenom
Timočka vojska, prebačena na bugarsku granicu sa specijalnim
zadatkom da eventualno upadne u Bugarsku, svrgne germanofilsku

dinastiju Koburga i omogući zemljoradničkom lideru Aleksandru
Stambolijskom dolazak na vlast.
Ali ratna sreća je srpskoj vojsci načisto okrenula leđa.
Golubić se zatekao u štabu Timočke vojske u Zaječaru kad je
započelo povlačenje, i sa ovom jedinicom, u sastavu Treće armije, išao je
sve do Drača. U Albaniji je regent Aleksandar započeo samovoljnu

reorganizaciju izbeglih srpskih jedinica. Načelnika štaba Vrhovne
komande vojvodu Radomira Putnika smenio je, a da nije našao za
shodno da ga o tome obavesti. Stari ratnik je samo po plati osetio da se
nešto dogodilo. Mada je u toku povlačenja za naročite zasluge
unapređen u čin pukovnika, Dragutin Dimitrijević Apis je trajno

sklonjen u stranu. Užička, odnosno Timočka vojska, koja se istakla štiteći
odstupnicu srpskim armijama, rasformirana je. Golubić je zbog
tuberkuloze otpušten iz vojske.
ć
I na Krfu su se bosanski dobrovoljci držali oko Apisa. Teško je re i
kome je od njih prvom pala na pamet ideja da se rat po Srbiju najsrećnije
i najskorije može završiti ako se likvidiraju vladari njenih najvećih

neprijatelja. Glavna dinamička snaga među Bosancima, Mustafa
Golubić, koji je svoje prijatelje uveravao da u Švajcarskoj ima prijateljicu,
spremnu da izvrši bilo kakvo ubistvo, rekao je o tome u istrazi na
Solunskom procesu:
„Prilikom odstupanja kroz Albaniju, a zbog tragične sudbine koju je
naša vojska pretrpela, mi dobrovoljci razgovarali smo među sobom da bi

dobro i patriotski bilo da se izvrši atentat na vladaoce Nemačke,
č
Bugarske i Gr ke, a eventualno i Rumunije, ako i ona ne bi stupila u
akciju. U Elbasanu, ja sam pukovniku Dimitrijeviću izneo ideju da ja i
Ciganović odemo u Atinu i izvršimo atentat na grčkog kralja. Pukovnik
mi je kazao da tome sada nije vreme i da to ostavim. Kad smo stigli u
Drač, znam da su Milan Ciganović, Veljko Zečević i Boško Arežina išli

kod pukovnika Dimitrijevića i izneli mu plan za ubistva vladaoca
č
č
Nema ke, Bugarske i Gr ke, ali je on to i tada odbio. I dalje smo
insistirali na toj ideji i, po našoj podeli, Muhamed Mehmedbašić i
Vladeta Bilbija imali su da idu u Atinu, ja i Boško Arežina u Berlin, a
Nezir Hadžinalić u Sofiju. Milan Ciganović i Miloš Pjanić ostali su da

eventualno idu tamo gde se ukaže potreba.“
Mehmedbašić i Bilbija su s revolverima čekali u pozorištu grčkog
kralja Konstantina i kraljicu Sofiju, ali se oni nisu pojavili zbog

85