Page 55 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Srpske socijaldemokratske partije.
Naš najslavniji matematičar profesor Mihailo Petrović Alas, kao
prosvetni inspektor na polaganju maturskog ispita u kragujevačkoj

gimnaziji, zapazio je nesvakidašnji matematički talenat učenika Sime
Markovića. Pošto je završio Fizički fakultet (matematičko-fizička grupa),
uzeo ga je za asistenta (1911). Marković je doktorirao 1913. i izabran je za
docenta i profesora Beogradskog univerziteta. Neobjašnjivo brzo
napisao je nekoliko udžbenika matematike za različite razrede srednjih
škola, koji su u upotrebi ostali i kad je on udaljen sa Univerziteta, posle

donošenja Obznane. Njegov mlađi kolega dr Radivoje Kašanin
komentarisao je to kasnije: „Odmah se dao na politiku i, nama
matematičarima, uvek je bilo žao što smo ga definitivno izgubili.“
Za razliku od Mihaila Petrovića, Bergsona i Tesle, Sima Marković je
odmah pravilno procenio istorijsku prekretnicu koja nastaje posle

Ajnštajnovih otkrića.
„Četvrt veka pre sovjetskih naučnika, on je shvatio pozitivni sadržaj
i filozofski značaj teorije relativnosti i protivstavio ga njenim pogrešnim
interpretacijama, a na tekovinama savremene nauke, među prvima je
marksistički razrađivao probleme suštine i granica saznanja, odnosa
teorije i prakse, principa, hipoteza i zakona, teorije istine“, zaključio je

prof. Andrija Stojković u knjizi Razvitak filozofije u Srbiji i naveo da se
Marković prvi od naših marksista i komunista bavio problemima morala
i etike, tvrdeći da apsolutne slobode volje nema, ali da to ne znači da
č ovek u svojim akcijama nije relativno slobodan i da ne mora da
odgovara za svoje postupke.
Sve do šezdesetih godina našim marksistima strana su bilo kakva

moralna i etička razmišljanja, iako je stvarno preterano optužiti celi naš
marksizam za odbacivanje moralnih kategorija kao predrasuda
buržoaskog društva.
Dvadesetogodišnji Marković je najbolji učenik prvoborca našeg
revolucionarnog sindikalizma Nedeljka Divca i njihove akcije često nisu
bile saglasne s odlukama vođstva SSDP. U nizu ratobornih tekstova,

Sima je napadao socijaldemokratiju i parlamentarizam kao „crknute
mačke“: „Krajnji cilj socijalističke borbe neće se moći izvojevati molbom,
dokazivanjem buržoaziji opravdanosti samih ideja proletarijata.“
Verovao je u celishodnost obustave rada, u generalni štrajk, smatrajući
sindikate glavnim nosiocima budućih revolucionarnih promena, a umno

i moralno vaspitanje – nasušnom potrebom radničke klase.
Za novinara Predraga Milojevića njegov srednjoškolski profesor
Sima Marković ostao je čovek sveobuhvatnog obrazovanja, za koga je

55