Page 58 - Milomir Marić - Deca Komunizma

proste bede i prostog nezadovoljstva. U poslednje četiri hiljade godina
ljudske istorije, bilo je mnogo bede i mnogo nezadovoljstva, daleko veće
bede i dubljeg nezadovoljstva nego što je beda i nezadovoljstvo

proletarijata u kapitalizmu.“ Uostalom, „u Rusiji milioni radnika žive
bednije nego u kapitalizmu“.
U mnogim lecima, „centrumaši“ su naše tek preobraćene boljševike
optuživali da su ili hrvatski nacionalisti i frankovci (Ðuka Cvijić,
Horvatin, Cesarec), ili srpski radikalski agenti (Sima Marković). S druge
strane, pristalice Živka Topalovića su u međuratnoj komunističkoj

propagandi po pravilu označavani kao socijal-fašisti i oportunisti.
Doktor Sima Marković je na Kongresu ujedinjenja izabran u
đ
partijsko rukovodstvo i bilo je predvi eno da kao resorni poverenik u
Vukovaru podnese finansijski izveštaj. Iz njegovih načelnih istupa
proizlazi da projekt Programa KPJ sa 21 uslovom za članstvo u

Kominterni sadrži „osnovne principe naših shvatanja i naše borbe“, jer u
veliko narodno nezadovoljstvo treba ubrizgati što više komunističke
sadržine, da se narod svrsta pod zastavu komunizma i pođe u borbu za
diktaturu proletarijata. Izabran je za sekretara KPJ, i od „centrumaša“
osuđen kao glavni egzekutor u obračunu sa tradicionalnom srpskom
socijaldemokratijom i zagovornik čvrste linije Kominterne.

Prema službenom spisku komunista, koji je napravilo Ministarstvo
unutrašnjih dela Kraljevine SHS, „veze naših komunista sa SSSR-om
počele su 1919. godine, kada su odaslana dva kurira, koji su imali
punomoćja sa potpisom Markovića, kao predsednika Sindikalnog veća,
a u Be u ih je primio Matuzovi . Jedan od tih kurira dobio je od
ć
č
Balabanove, sekretarice Treće internacionale, tri brilijanta, od kojih je
jedan prodao u Varšavi za 300.000 poljskih maraka. Ostala dva predao je
Simi Markoviću, da ih proda i da počne na organizaciji komunističke
partije u našoj kraljevini.“
Komunistička partija Jugoslavije ubedljivo je pobedila na
opštinskim izborima 1920. u Beogradu, a crvene opštine su tada postale i
Niš, Kragujevac, Valjevo, Šabac, Užice, Leskovac. Međutim, komunisti

nikada nisu uspeli da preuzmu opštinsku upravu u Beogradu, pošto
„nisu pravilno položili zakletvu“! Komunistički odbornik Pavle Pavlović
tada je rekao: „Naše gledište, naše komunističko gledište na polaganje
zakletve, vrlo dobro je poznato. Ali pozvani od širokih masa i
proletarijata varoši Beograda, mi preuzimamo opštinsku upravu i

pristupamo polaganju zakonom propisane zakletve.“ Sima Marković je
objasnio da komunisti taj čin smatraju prostom formalnošću i da se zbog
toga ogra uju od njegove obaveznosti. No i pored na elnih ograda,
č
đ
58