Page 54 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 54

zna koji put ogradio od Sime Markovića, optužujući ga za velikosrpstvo
               i štete, koje je naneo Partiji „kod ugnjetenih naroda“. U tekstu Za čistoću i
               boljševizaciju Partije,    novi   partijski   sekretar   Josip   Broz   je  napisao:   „U

                                                                                                  č
               Beogradu     se  sada   vodi  borba   protiv   Partije  od  strane   nekih   isklju enih,
               koji šire najogavnije laži protiv rukovodstva. Ti ljudi šire glasine kako je
               Sima Marković        ispravan član SKP(b), da ima važne naučne funkcije u
               SSSR-u, itd. Uprkos tome što smo mi već pre godinu dana objavili da je
               on neprijatelj radnog naroda i isključen iz Partije.“
                     Krajem 1942. godine, Sreten Žujović                je usred rata tražio dalje

               razobličavanje       malograđanskih          i   reformističkih       shvatanja      Sime
               Markovića i oštru borbu protiv velikosrpske hegemonističke buržoazije,
               iako se dobro znalo da je Marković stradao u moskovskim čistkama i da
               je kakva-takva jugoslovenska država raskomadana.
                     U izveštaju o organizacionom radu na Petom kongresu KPJ, dakle

               posle Rezolucije Informbiroa, Aleksandar Ranković                   je od reči do reči
               ponovio     predratnu    službenu     ocenu   po  kojoj  su  Sima   Markovi    ć  i  još  na
               stotine nedužnih žrtava staljinizma isključeni iz KPJ „kao elementi koji
               su našoj partiji i radničkoj klasi naneli goleme štete u toku niza godina
               svojim frakcijskim i grupaškim borbama i vezama s klasnim
               neprijateljem, koji su varali Kominternu, svojim destruktivnim radom

               kočili razvitak Partije i na taj način obezglavljivali pokret radničke klase
               u Jugoslaviji“.
                     I pored sukoba sa Staljinom i razotkrivanja njegovih surovih
               metoda vladavine, svi ti jugoslovenski komunisti prvo su rehabilitovani
               u  Sovjetskom      Savezu,   pa   tek  onda   kod   nas.  A  njihove    sudbine č ak    ni
               dan-danas ništa manje nisu tabu teme nego onda kad su stradali.

                     Više od pola veka dr Sima Marković                     je u našim partijskim
               dokumentima,          službenoj       istoriji   i   publistici      obeležavan       kao
               kontrarevolucionar,         oportunista,      menjševik,      socijal-fašista,    austro-
               marksista,    desni ar    i  sitnoburžoaski    inteligent.   Uz  te  opšte,  za  njega   je
                                    č
               izmišljena i posebna diskvalifikacija – brandlerista – prema Brandleru,
               poznatom oportunisti i likvidatoru u KP Nemačke.

                     Marković     je rođen 1888. godine u Kragujevcu. Njegov otac Miloš
               bio je sledbenik Svetozara Markovića, profesor geografije i direktor
               Gimnazije. Jedan od osnivača i vođa srpske Radikalne stranke. Učesnik
                      č
                                      đ
               Timo ke     bune,   su en    na  deset   godina   robije  u  obrenovi evskoj      Srbiji  i
                                                                                       ć
               često otpuštan iz službe.
                     Sima se još kao gimnazijalac uključio u tadašnji nacionalno-
               revolucionarni pokret. U šesnaestoj godini napisao je prvi politički
               referat Gde leži spas balkanskih naroda. Na studijama je 1907. postao član


                                                           54
   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59