Page 50 - Milomir Marić - Deca Komunizma

jer je i sam Staljin to činio.“
U ostavštini Sretena Žujovića nalazi se detalj kako je u oslobođenom
Užicu 1941. sreo Vladu: „Znam da je Gorkić preko njega u Parizu

otvorio jednu našu knjižaru, koja se zvala Horizont. Meni je kasnije
(Lovro) Kuhar rekao da ima izvesnih podataka koji mu govore da je
Vlada u vezi sa francuskom policijom, da je njihov konfident i da on u
njega sumnja. Kada smo mi u Jugoslaviji uhvatili Vladu, on nam je to i
priznao. Ja se ne sećam tačno kakva je to bila organizacija u Parizu.
Takođe ne znam kako se odvijao ovaj Vladin rad kao konfidenta. Njega

su (u oslobođenom Užicu) saslušavali Roćko Čolaković, Slobodan
Penezić, a mislim da je bio i Marko. Vlada je materijal za štampanje
Proletera najviše nosio u Brisel, a list se u Parizu potpuno slobodno
prodavao po kioscima.“
Milovan Ðilas tvrdi da mu je Ranković, neposredno pre povlačenja

iz Užica, poslao Pavlovića na saslušanje: „Već ranije je saslušavan i pred
č
sobom sam imao te zapisnike. Mislim da je u tome u estvovao Krcun.
Pavlović je došao otečena lica, nogu i tabana. Plav čovek, srednjeg rasta.
Tito mi je rekao da je bio policijski agent. Ja sam ga pitao, a Mitra
č
ć
(Mitrovi ) kucala je na mašini šta je on govorio. Kategori ki je odbijao
svaku vezu sa policijom, č ak i pod strašnim batinama. Na kraju smo ga
streljali!“
Na crnom mermernom spomeniku Živojinu Pavloviću u
zlatiborskom selu Mušvete stoji datum 28. novembar 1941. godine.
Podatak da je „streljan od komunista“ nečije dleto je uništilo posle rata.
U sačuvanom Pavlovićevom dosijeu iz Ministarstva unutrašnjih
dela Kraljevine Jugoslavije, pored ostalog, piše: „Pavlović Živojin, sin

pok. Ilije i Kovine, rođene Ćirović, iz sela Mešnika, opštine čajetinske,
sreza zlatiborskog, banovine drinske, 42 godine star. Odmah posle rata
postavljen je za učitelja, a zatim, pri kraju 1922. godine, za pisara Uprave
grada Beograda. Od 1924. do 1929. boravio je sa manjim prekidima u
Skoplju i bio saradnik lista Pravda. U toku 1925. godine postao je član
Oblasnog komiteta KPJ za Južnu Srbiju. U toku 1927. proteran je iz

Skoplja zbog svog levičarskog rada. Godine 1929. otišao je u Carigrad, te
je navodno vršio obaveštajnu službu za račun Sovjeta. Iz Carigrada je
otišao 1930. godine u Pariz, te je tamo boravio sa većim prekidima sve
do februara meseca ove godine. U Parizu je aktivno sarađivao na
komunističkoj propagandi, a naročito sa bivšim generalnim sekretarom

KPJ Čižinski Josipom, ilegalno ’Gorkićem’, koji je streljan u Moskvi 1937.
godine, prigodom velikih ’čišćenja’ koje je preduzela Komunistička
internacionala u redovima naše Komunističke partije. Aktivno je

50