Page 56 - Milomir Marić - Deca Komunizma

komunizam bio nešto č emu vodi prirodni tok ljudskog razvitka, a ne
nešto što se odmah može osvojiti i zaposesti naivnim i zadrtim
č
fanatizmom, kako piše u sklepanim brošurama i kako se u i na
komunističkim univerzitetima u Moskvi.
Voleo je muziku, najviše Betovena i klasiku, i dosta dobro svirao
violinu. Savremenici Simu Markovića opisuju kao blagorodnog
gospodina, srednjeg rasta i kestenjaste kose. Čak i kad se tim sećanjima
oduzme razumljiva patina vremena, bio je neobično pitom, niko ne
pamti da je nekad povisio ton. U prijateljskim razgovorima je izbegavao

neprijatne stvari.
Doktor Sima Marković, asistent profesora Mihaila Petrovića, dr
Živko Jovanović, asistent profesora Slobodana Jovanovića, i Mihailo
ć
ć
č
Todorovi , sekretar Radni ke komore, bili su tada vode i beogradski
komunisti i svaki ponaosob nimalo uobičajene ličnosti.
Jedan od najblistavijih umova našeg podneblja Živko Jovanović
živeo je, kratko, u Parizu od pisanja i prodaje doktorskih disertacija
bogataškim sinovima, kako bi odgovorio na prilično komotne prohteve
svoje životne saputnice, ruske kneginje Keti, kasnije nazvane Pulemjot
(Mitraljez), koja je bila veoma slaba na hermelinsko krzno i dijamantske
ogrlice. Živko je umro mlad i sahranjen je na Veliki petak 1923. godine, a

među mnoštvom venaca najviše komentara izazvao je jedan, od trnja, sa
velikom crvenom trakom na kojoj je pisalo: „Svom gorkom, ljubljenom
drugu – Keti“. Poslednji ju je video Mika Todorovi ć na jednoj
prvomajskoj paradi u Moskvi u uniformi Crvene armije, na čelu
„Amazonki“.
Pored Keti, najogovaranija i najomraženija ličnost našeg

međuratnog naprednog pokreta bila je Branka, supruga prvo
Todorovića, a potom Markovića. Kad su se konačno zajedno našli u
Moskvi, suprug je za nju napisao da je službenica buržoaskog poretka.
Odmah se nametnula među jugoslovenskom političkom emigracijom,
upućena je na KUNMZ, ali je Politbiro CK KPJ 15. oktobra 1935. godine
izmenio tu odluku i poslao je na „ruski rad u cilju prekaljivanja“.

Na Prvom kongresu Komunističke internacionale u Moskvi aprila
1919. zaključeno je da je došla epoha raspadanja kapitalizma i njegovog
unutrašnjeg rasula, a Lenjin je u svojoj završnoj reči naglasio da je
pobeda proleterske revolucije u celom svetu osigurana i da ć e uskoro
doći dan osnivanja Međunarodne sovjetske republike. Kongres je bio na

stanovištu da sile pobednice svetskog rata otvoreno gaze načelo prava
naroda na samoopredeljenje, pa su tako jugoslovenska i čehoslovačka
država stvorene primenom oružane sile. Jugoslavija, kao vazalna država

56