Page 52 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 52

Knez Pavle je uporno insistirao da jugoslovenska vlada što više
               odugovlači sa priznavanjem SSSR:
                     „Priznati Sovjetski Savez samo ako je nužno potrebno i samo kad u

               zemlji   bude    potpun    mir   i  red.  Imati   na  umu    da ć e   budu i    sovjetski
                                                                                           ć
               ambasador postati središte svim nezadovoljnicima, uključujući čak i
               opoziciju. On će verovatno čak i široke mase privući pravoslavljem i
               slovenstvom.       Mi    se   moramo       koristiti   Rusijom, č    ak    i  s  jednom
                              č
               nacionalisti kom       Rusijom.    Ali  se  nikada   ne   smemo     njoj  predati,  jer  je
               opasnost za nas veća, zato što smo srodni. Pošto-poto preprečiti Rusima

               ulazak na Balkan i u Carigrad.“
                     U tim dramatičnim vremenima – Rusija je neprekidno figurirala kao
               poslednja nada. Prvi ozbiljniji kontakti dve zemlje počeli su u jesen 1939.
               godine, ali tek u martu 1940. ministar spoljnih poslova Aleksandar
               Cincar-Marković        je poslaniku u Ankari Iliji Šumenkoviću poručio da

               svom sovjetskom kolegi Terentjevu predloži uspostavljanje privrednih
               odnosa. Posle uspešne posete prve privredne delegacije Kraljevine
               Jugoslavije Moskvi, Šumenković            je dobio novi nalog: da kod Terentjeva
               ispita mogućnost za redovne diplomatske odnose.
                     Zato nikoga nisu čudili oni prostodušni crnogorski seljaci koji su
                                                                                          č
                                         č
               odmah      posle   nema kog       napada     na   Sovjetski    Savez    po eli    da   pre
               vremena kose pšenicu i travu, kako bi ruski padobranci na meko padali.
               Za kraj juna 1941. zakazan je sastanak Agitpropa Pokrajinskog komiteta
               za   Srbiju   sa   jednom     jedinom     ta kom     dnevnog      reda:   Pripreme      za
                                                            č
               preuzimanje vlasti u Beogradu, povodom predstojećeg dolaska jedinica
               Crvene armije. Prema pisanju Čolakovića, Ðilas je tih dana ukorio Koču
               Popovića što je negde „nepromišljeno“ rekao da će rat trajati do kraja

               godine:    „Obesi   to  o  banderu,    to  za  dva  meseca    ima   da  bude    gotovo!“
               Veselin Masleša je partijski kažnjen u Crnoj Gori zbog širenja defetizma.
               U Narodnoj borbi      napisao je da će Nemačka kapitulirati za šest meseci!
               Uludo je Moša Pijade mesecima 1941. palio signalne vatre po Durmitoru,
               pozivajući, kao dodole, nepostojeće sovjetske avione sa pomoći
               jugoslovenskim partizanima.

                     Crvenoarmejce       je,  tek  posle  tri  godine,  prvi  sreo č lan  vojne   misije
               NOVOJ u SSSR Milovan Ðilas, koji kroz čitav rat za njih nije izgubio
               nimalo oduševljenja. Utiske je sabrao u seriji nazdravičarskih članaka za
               časopis Nova Jugoslavija: „Sovjetski čovek je srdačan, radostan,
               prostodušan      i  nesebi an.    Niko   kao   on  ne   zna   odgovoriti    na  ljubav   –
                                          č
               ljubavlju.“






                                                           52
   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57