Page 53 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Revolucija umesto domovine

Iako je još uoči rata, sa blagoslovom Kominterne, u praksi prihvaćeno

dugo osporavano stanovište dr Sime Markovića da Jugoslaviju u ime
svetske revolucije ne treba pošto-poto rasturiti, Marković je pola veka
ostao najspornija ličnost našeg revolucionarnog pokreta.

O rgan Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije

februar-mart
1933.
u
dvobroju
Proleter,
godine,
prokomentarisao je krajnje ironično hapšenje bivšeg sekretara
KPJ dr Sime Markovića, njegovo mučenje u beogradskoj policiji i suđenje
na osnovu Zakona o zaštiti države. Bez trunke elementarnog
dostojanstva, Proleter je izrazio č u đ enje zbog toga, potpuno, daleko iz
Pariza, ignorišući da su upravo Simine grupe skoro celu jednu deceniju
bile praktično jedini oblik kontinuiranog komunističkog okupljanja u

zemlji.
Od 1929. godine, Sima Markovi ć je – pisao je Proleter – stajao po
strani od partijskog rada i celokupnim svojim držanjem i radom
pomagao vojno-fašističkoj diktaturi u demoralisanju revolucionarnog
pokreta!?
Slaveći, dve godine kasnije, Staljinov pedeseti rođendan, Proleter je,
među njegovim dalekosežnim zaslugama za međunarodni proletarijat,

na počasno mesto izdvojio energičnu borbu protiv revizionizma Sime
Markovića.
Istovremeno, novoj knjizi šefa Partije Milana Gorkića zamereno je
đ
ć
što je, nabrajaju i najvi enije drugove iz Kominterne koji su, pored
Staljina i Manuilskog, istupali protiv Sime Markovića, pomenuo i
Zinovjeva. „Pogreška je“, zaključuje Proleter, „stavljati ovog
kontrarevolucionara u isti red sa drugovima iz Kominterne, bez obzira
na funkcije koje je tada (1925) imao i bez obzira na to, da je tadašnje
istupanje Zinovjeva protiv Sime bilo pravedno.“
Povodom dvadesetogodišnjice KPJ, 1939. godine, Proleter se po ko

53