Page 51 - Milomir Marić - Deca Komunizma

sarađivao na vrbovanju dobrovoljaca, naših državljana, koji su
učestvovali u španskom građanskom ratu na strani bivše republikanske
španske vlade. Povratio se u zemlju 4. februara ove godine (1940) otkada

se nalazi u Beogradu. Sada je zaposlen kao činovnik u Centralnom
Presbirou pri Predsedništvu Ministarskog saveta sa mesečnom platom
od 2.500 dinara. Postavljen je po preporuci gospodina Gavrilovića
Milana.“
Posle Minhenskog sporazuma, kada su zapadni saveznici praktično
izručili Čehoslovačku Hitleru, posle pada Poljske, Francuske i početka

slobodnog divljanja Nemačke po Evropi, oči cele demokratske svetske
javnosti bile su uprte u Sovjetski Savez, bez obzira na važeći pakt
između Hitlera i Staljina. U tom delikatnom trenutku, knjiga Živojina
Pavlovića Bilans sovjetskog termidora, o Staljinovim gulazima, likvidaciji
đ
starih boljševika i sva ama u rukovodstvu KPJ, mora da je sa strane
izgledala kao demode naklapanje beznačajnog nezadovoljnika i naivnog
osvetnika. Zbirka nevažnih sitnica.
Istovremeno, u Jugoslaviji su prosto razgrabljena tri izdanja
Politikine propagandne brošure SSSR u slici i reči, na čijoj je naslovnoj
strani bio monumentalni prizor vojne parade na Crvenom trgu u Moskvi
i, naravno, On. Josif Visarionovi č Staljin, sa šubarom na glavi, u

napoleonovskoj pozi, sa desnom rukom nemarno gurnutom u preklop
šinjela, u čizmama sa izrazito visokom potpeticom (onda nikome na
pamet nije padalo da na to maliciozno obrati pažnju). Unutra je bila
neverovatna priča o Lenjinovom spomeniku u Moskvi, toliko velikom
da na njegovu šaku mogu da sleću avioni, i najvećoj državi na
zemaljskoj kugli, koja – što je najvažnije – ima dva i po puta više

stanovnika od razgoropađenog svetskog žandarma Nemačke!
Ta smirujuća, sasvim optimistička bajka imala je čudnu predistoriju.
U maju 1940. prvu trgovinsku delegaciju Kraljevine Jugoslavije u
Moskvi sa dosta pompe i uvažavanja primili su narodni komesari
Molotov i Mikojan. Već na rumunsko-sovjetskoj granici njeni članovi su
dali izjave o svojim utiscima dopisniku Politike Dragomiru Loli

Dimitrijeviću. U Bukureštu je delegaciju na železničkoj stanici čekao naš
poslanik Jovan Dučić, u društvu svog sovjetskog kolege. „Reakcionar“
Dučić iskoristio je priliku da Dimitrijeviću zakaže posetu sovjetskom
poslanstvu, gde se ovaj snabdeo sa nekoliko paketa propagandnog
materijala. Radi svake sigurnosti, Dučić se ponudio da ih u Beograd sam

donese.
Jedva mesec dana kasnije, priređen je euforičan doček prvom
sovjetskom poslaniku u Jugoslaviji Plotnjikovu.

51