Page 59 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 59

komunistički odbornici pravoslavne vere položili su zakletvu pred
               sveštenikom, a Mojsijeve vere pred rabinom.
                     Sutradan, kad je trebalo da se izvrši primopredaja vlasti, na vratima

               Opštine stajao je policijski pisar sa četiri žandarma i nikog nije puštao
               unutra. Rekao je Simi Markoviću da to čini po odluci ministra
               unutrašnjih dela, kojom se nova opštinska uprava smenjuje, zato što je
               nepropisno položila zakletvu. Zabeleženo je da su Sima i policijski pisar
               posle, bez uspeha, nastavili pregovore u obližnjoj kafani.
                     Iako su se komunisti žalili Državnom savetu, a konačna odluka je

               stalno odlagana, ministar unutrašnjih dela Milorad Drašković odmah im
               je u svojoj privatnoj advokatskoj kancelariji objasnio: „Gospodo, najbolje
               je da ništa ne preduzimate. Smatram da ste dovoljno pametni i da treba
               da vam bude jasno: dok u ovoj zemlji postoji monarhija i buržoaska
               vlast, komunisti ne mogu držati u rukama prestoničku opštinu. Ovde se

               postavlja pitanje: mi ili vi. Mi ovoga momenta smatramo da smo od vas
               jači i nećemo vam ni za pedalj popustiti.“
                     Na   jednom     zboru,   dr   Sima   Markovi    ć  je  govorio   kako   pobeda     u
               izbornoj borbi za komuniste ima pre svega demonstrativni karakter: „Ko
               je glasao za Komunističku partiju, glasao je svesno i demonstrativno
               protiv kapitalizma, za komunizam. Jer, mi ne samo da nismo krili od

               birača, nego smo to uvek naročito podvlačili, da ima samo jedan izlaz iz
               ovog strahovitog haosa u kome se buržoasko društvo guši. To je
               socijalna revolucija. I svi oni koji su glasali za KPJ, glasali su za
               revoluciju, za diktaturu proletarijata, za Sovjetsku Jugoslaviju. No, ma
               kako naša pobeda bila velika, mi nikad nećemo zaboraviti da se naše
               oslobođenje neće izvršiti glasanjem.“

                     Mada je Sima pisao da se nijedna od buržoaskih institucija nije više
               kompromitovala u očima radničke klase od Parlamenta i opština,
               komunisti su učestvovali u radu Ustavotvorne skupštine, koja je trebalo
               da donese prvi Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sa 58
               poslaničkih mandata bili su treća stranka, iza radikala i demokrata.
               Pritom, morali su da savladaju izvesne proceduralne probleme, jer je bila

               doneta odredba o obaveznoj poslaničkoj zakletvi kralju, bez koje se nisu
               mogle vršiti nikakve dužnosti, niti odlučivati u Skupštini. Komunisti su
               na nju pristali tek pošto im je iz Moskve stiglo specijalno odobrenje.
                     Međusobni        odnosi      komunističkih        prvaka      nisu     bili   lišeni
               razumljivog nepoverenja i rivaliteta. Vladimir Ćopić                    je pretio Simi

               Markoviću da će mu „proterati kuglu kroz glavu“, zato što je preinačio
               odluku partijskog rukovodstva da Pavle Pavlović                 bude prvi, a on drugi
               nosilac liste na izborima u Beogradu. Sam Pavle Pavlović                       u svojim


                                                           59
   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64