Page 57 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Francuske, trebalo bi da postane centar svetske kontrarevolucije, gde će
se stvarati belogardejski kadrovi za borbu protiv ruske revolucije.
Ta kategorička ocena Kominterne, i pored niza taktičkih zaokreta,

ostala je na snazi sve do Drugog svetskog rata.
Vekovna težnja južnoslovenskih naroda za zajedničkom državom,
hiljade i hiljade žrtava srpskog naroda, kao i nemali broj dobrovoljaca iz
ostalih delova zemlje, zanemareni su i žrtvovani radi velikog projekta
ć
svetske revolucije, koja ć e, kako se verovalo, odmah do i i o jednom
trošku izbaviti i usrećiti čovečanstvo. Jugoslovenski socijalisti i

komunisti masovno su odbijali da prime odlikovanja zaslužena za
herojstvo pokazano na Solunskom frontu. Prava na Albansku
spomenicu, Karađorđevu zvezdu, Orden Svetog Save i slična priznanja
često su ostvarivali tek u socijalizmu. Posle Drugog svetskog rata.
Zapravo, prvu „levičarsku“ sumnju u opravdanost oslobodilačkog

rata na Balkanu izrazio je „Crveni“ Džon Rid, nazirući i nagoveštavajući
još 1915. godine, u vreme kad je cela Evropa očekivala da će Austrija
bukvalno satreti Srbiju, imperijalističke ambicije srpske vojske!
Sima Marković je okupaciju proživeo u Kragujevcu, organizujući
akcije za pomoć sirotinji. Dragiša Lapčević, vođa srpskih socijalista,
imao je tezgu na Cvetnom trgu u Beogradu i prodavao je zeleniš. Kad se

posle rata u kafani Vardar izjasnio za boljševizam, nisu mu verovali, jer
se za vreme okupacije ponašao kao čovek kome je uvređen nacionalni
ponos č ija je država porobljena, pa nije hteo ni da č uje da se sretne sa
i
predstavnicima austrijske socijaldemokratije. Iako je Srpska
socijaldemokratska partija glasala u Parlamentu protiv vojnih kredita,
ona je u ratu većinom postala socijal-patriotska, što se ozbiljno kosilo sa

parolom „Proleteri svih zemalja, ujedinite se“.
Desetak dana posle osnivačkog kongresa Kominterne, u Beogradu
je održan Kongres ujedinjenja jugoslovenskih komunista. Bez obzira na
to što se on u potpunosti saglasio sa ocenama Moskve o novostvorenoj
Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Kominterna se još zadugo
jugoslovenskim komunistima podrugljivo obraćala kao KP Srbije.

Na drugom, vukovarskom kongresu KPJ grupa takozvanih
„centrumaša“ izjasnila se demonstrativno protiv diktata Kominterne.
Poražena je, iz nje je nastala Socijalistička partija, a njen vođa dr Živko
Topalović završio je, na kraju, u štabu Draže Mihailovića. Posle
kongresa, „centrumaši“ su izdali Manifest opozicije KPJ „Naša sporna

pitanja“, u kome su se suprotstavili međunarodnom ponižavanju ugleda
naše partije na Drugom kongresu Kominterne i prihvatanju ultimatuma
iz Moskve: „Komunizam nije mogućan svuda i u svako doba. Nije deo

57