Page 49 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 49

Bilans Staljinovog termidora





                     Prvu knjigu u Jugoslaviji „posvećenu žrtvama Staljinovog terora“ –

               Bilans sovjetskog termidora         Živojina Pavlovića – zabranile su vlasti
               Kraljevine Jugoslavije 1940. godine, da slučajno ne bi smetala u
               uspostavljanju odnosa sa SSSR.
                     Pavlović     je u Pariz otišao na studije, oženio se bogatom
               Francuskinjom i živeo u tastovoj kući u Versaju. Imao je veliki krug
               poznanika među francuskim intelektualcima. Posle dolaska rukovodstva

               KPJ u Pariz 1936. godine, bio je pod ilegalnim imenom „Vlada“ vlasnik
               partijske knjižare i rukovodilac tehnike.
                     Partijska disciplina i slepa pokornost rukovodećoj kliki autora je
               „sprečavala“ da se ranije stavi na stranu progonjenih u Sovjetskom
               Savezu. Posle svega što se dogodilo, uvideo je da je svakako bio jedan od

               saučesnika, sarađujući u brojnim kampanjama „podrške procesima i
               stalnom traganju za neprijateljem među nama“. Od buržoaskih režima
               zahtevane su blage kazne za komuniste, dok su oni u Rusiji bili
               najsvirepije likvidirani. Pavlovićevom osvećenju kumovao je pakt
               Hitler–Staljin, lepršanje crvenih zastava sa srpom i čekićem, barabar sa
               onima    sa  kukastim    krstom,   a  najviše  –  smenjivanje    i  hapšenje   u  Moskvi

               njegovog prijatelja Milana Gorkića.
                     „Posle ruske i poljske partije, KPJ je položila najviše žrtava
               moskovskoj      Lubjanci.    Može    se  re i  da  je  tamo  uništen    skoro   sav  stari
                                                          ć
               partijski  kadar,   skoro   svi  stvarni  šefovi   KPJ,  koji  su  imali  tu  nesre u   da
                                                                                                   ć
               su se u vreme termidora nalazili u Moskvi“, piše Živojin Pavlović. „U

               Partiji je nastala prava panika. Suspendovan je ceo Politbiro, a u Partiji
               postavljeni     komesar     odmah     je,  po   nalogu    Moskve,     po eo    hajku    na
                                                                                        č
               ’gorkićevce’, ’buhariniste’, ’trockiste’ i ’ostale neprijatelje’. Partijske
               organizacije dobile su nalog da udalje sve ’gorkićevce’, ’cvijićevce’,
               ’siminovce’, sve bivše ’grupaše’, ’sektaše’ i ’frakcionaše’. Otprilike sav
               partijski kadar. Ali ostali su svi koji su odavno trebali da izlete. Jedan
               č  ovek,   koji   je  i  danas     partijan,   izvršio    je  sa   nekim     sumnjivim

               individuama u Beču ’eksproprijaciju’ novaca i stvari od vrednosti neke
               balerine, usled čega ga je tražila bečka policija. Partija, odnosno baš onaj
               koji se danas nalazi na njenom čelu, poslao ga je u Pariz na ’popravku’.
               Na iskazu koji mi je dao, po nalogu Partije, rekao je da je to dozvoljeno,



                                                           49
   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54