Page 48 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 48

č
               zadovoljan.’     Taj  otmeni   i  hladni  ponos,   koji  je  duboko   use en    u  njegov
               profil, naročito je bio izazovan za njegovu sredinu.“ Interesantno je da je
               Trockim bio impresioniran i Vinston Čerčil: „Imao je organizacioni

               talenat Karonta, apstraktnu inteligenciju Makijavelija, pučku govorničku
               spremu Kleona, divljinu Džeka Trboseka i žilavost Titusa Oatsa.“
                     Kus Nikolajev je prvi, nezapaženo, objavio jednu epizodu iz
               Staljinovog života, koja će u Jugoslaviji postati predmet ozbiljnog
               moralnog i etičkog spora tek sredinom osamdesetih godina. Naime,
               posle neuspeha prve ruske socijalističke revolucije 1905. godine,

               boljševici su bili praktično obezglavljeni i u toj bezizlaznoj situaciji, bez
               sredstava za dalju borbu, došlo se, istina prinudno, do parole o
               „eksproprijaciji privatne svojine“. Ti „eksovi“ bili su pravno gledano
               otimačine i obične pljačke. Vlast ih je tako shvatala, ne uvažavajući
               mnogo što je opljačkani novac odlazio u partijsku kasu. Valjalo je, dakle,

               naći ljude do kraja odane boljševičkoj stvari. Partijski finansijski
               stručnjak Leonid Krasin, javno direktor velikih električnih preduzeća,
               odabrao je za izvođenje „eksova“ podesna lica u Gruzijcu Kobi (Josif
               Džugašvili Staljin, od milja Soso) i njegovim transkavkaskim drugovima,
               za   koje    je  to  bio   prirodan      i  legitiman    partijski    rad,   baš   kao    i
               organizovanje štrajkova, deljenje letaka i sazivanje protestnih mitinga.

               „Eksovi“ su Kobi stvorili reputaciju legendarnog junaka Kavkaza,
               nastavljača borbe tamošnjeg hajduka Šamila. Buntovništvo po instinktu i
               nagonu za rušenje ustanova čije im je značenje bilo nepoznato. Ili su
               prema njima bili toliko ravnodušni, da im je često bilo svejedno da li
               postaju drumski razbojnici ili organizovani aktivisti. Nebrojeni prepadi
               na novčane ustanove, poreske urede, železnice, trgovine, donosili su

               boljševicima znatne prihode, a naročito legendaran postao je prepad na
               blagajnike tifliske podružnice Državne banke 27. juna 1907. godine,
               prema kome su neki klasični napadi na poštanske kočije američkog
               Divljeg zapada bili dečija šala. Pošto su knjigovođa i blagajnik preuzeli
               novac od šefa pošte, krenuli su u deset pre podne kolima prema banci, u
               pratnji policijskih kola i čete naoružanih Kozaka. Kad su sa glavnog trga

               Tiflisa ulazili u sporednu ulicu, s krova jedne kuće bačena je bomba.
                                                                                   ć
               Dejstvo     je  bilo   razorno,    kola    s  novcem      su   ošte ena,    blagajnik     i
               knjigovođa mrtvi. U isti mah počela je revolveraška pucnjava i još jedna
               bomba je rasterala Kozake. Nastala je panika, „slučajni“ prolaznik bacio
                                                         č
               je  bombu    na   konje   bankarske    ko ije,  doleteo    je  jedan č asnik   na  konju,
               uzeo novac i pucajući oko sebe nestao. Plen je bio 350.000 rubalja. Taj
               „eks“ je organizovao i u njemu učestvovao drug Koba. On je kao
               „slučajni prolaznik“ bombom usmrtio konje.


                                                           48
   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53