Page 48 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 48
č
zadovoljan.’ Taj otmeni i hladni ponos, koji je duboko use en u njegov
profil, naročito je bio izazovan za njegovu sredinu.“ Interesantno je da je
Trockim bio impresioniran i Vinston Čerčil: „Imao je organizacioni
talenat Karonta, apstraktnu inteligenciju Makijavelija, pučku govorničku
spremu Kleona, divljinu Džeka Trboseka i žilavost Titusa Oatsa.“
Kus Nikolajev je prvi, nezapaženo, objavio jednu epizodu iz
Staljinovog života, koja će u Jugoslaviji postati predmet ozbiljnog
moralnog i etičkog spora tek sredinom osamdesetih godina. Naime,
posle neuspeha prve ruske socijalističke revolucije 1905. godine,
boljševici su bili praktično obezglavljeni i u toj bezizlaznoj situaciji, bez
sredstava za dalju borbu, došlo se, istina prinudno, do parole o
„eksproprijaciji privatne svojine“. Ti „eksovi“ bili su pravno gledano
otimačine i obične pljačke. Vlast ih je tako shvatala, ne uvažavajući
mnogo što je opljačkani novac odlazio u partijsku kasu. Valjalo je, dakle,
naći ljude do kraja odane boljševičkoj stvari. Partijski finansijski
stručnjak Leonid Krasin, javno direktor velikih električnih preduzeća,
odabrao je za izvođenje „eksova“ podesna lica u Gruzijcu Kobi (Josif
Džugašvili Staljin, od milja Soso) i njegovim transkavkaskim drugovima,
za koje je to bio prirodan i legitiman partijski rad, baš kao i
organizovanje štrajkova, deljenje letaka i sazivanje protestnih mitinga.
„Eksovi“ su Kobi stvorili reputaciju legendarnog junaka Kavkaza,
nastavljača borbe tamošnjeg hajduka Šamila. Buntovništvo po instinktu i
nagonu za rušenje ustanova čije im je značenje bilo nepoznato. Ili su
prema njima bili toliko ravnodušni, da im je često bilo svejedno da li
postaju drumski razbojnici ili organizovani aktivisti. Nebrojeni prepadi
na novčane ustanove, poreske urede, železnice, trgovine, donosili su
boljševicima znatne prihode, a naročito legendaran postao je prepad na
blagajnike tifliske podružnice Državne banke 27. juna 1907. godine,
prema kome su neki klasični napadi na poštanske kočije američkog
Divljeg zapada bili dečija šala. Pošto su knjigovođa i blagajnik preuzeli
novac od šefa pošte, krenuli su u deset pre podne kolima prema banci, u
pratnji policijskih kola i čete naoružanih Kozaka. Kad su sa glavnog trga
Tiflisa ulazili u sporednu ulicu, s krova jedne kuće bačena je bomba.
ć
Dejstvo je bilo razorno, kola s novcem su ošte ena, blagajnik i
knjigovođa mrtvi. U isti mah počela je revolveraška pucnjava i još jedna
bomba je rasterala Kozake. Nastala je panika, „slučajni“ prolaznik bacio
č
je bombu na konje bankarske ko ije, doleteo je jedan č asnik na konju,
uzeo novac i pucajući oko sebe nestao. Plen je bio 350.000 rubalja. Taj
„eks“ je organizovao i u njemu učestvovao drug Koba. On je kao
„slučajni prolaznik“ bombom usmrtio konje.
48