Page 47 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 47
dame koje traže avanture nalazile su muškarce koji su se prodavali. Kod
Nikitskih vrata, bio je tajni trg homoseksualaca. Kuće za sastanke –
zajednički apartmani – trpljene su, pa su napredovale. Kružoci lezbijki
imali su izvestan uspeh u Moskvi i unutrašnjosti. Erotizam se često
obavijao misticizmom. Večno budni GPU saznao je uskoro, na svoje
veliko zaprepašćenje, da se, radi dodatnih prihoda, prostituciji odaju i
ugledne komunistkinje, žene činovnika. Odlučio je da i od toga izvuče
korist u najveću slavu revolucije. Naterao ih je da sarađuju sa GPU-om,
nadziru i potkazuju svoje muževe i prijatelje. Moglo se videti kako su
visoki službenici bili napudrani kao žene iz polusveta. Ljudi GPU-a
obavezno su ljubili ruke svojim ženama. U oči je najviše padao duh
kaste. Svi su se oni, kao spasitelji revolucije, smatrali članovima jedne
jedine porodice, a svoje ogromne povlastice primali su, obično, kao
slabu nadoknadu za svoj rad i svoje zasluge.“
Naši trockisti
Staljin je među građanstvom Kraljevine Jugoslavije uživao
neuporedivo veći ugled od Trockog. Legalno je štampan njegov
razgovor sa engleskim piscem H. Dž. Velsom, koji je 1934. posle ovog
susreta napisao: „Nije ga lako opisati. U mnogim opisima preteruje se sa
njegovim mračnim raspoloženjima. Ograničena društvenost i
jednostavnost čine ga neshvatljivim onima koji su svesno neiskreni i
izlažu ga najneverovatnijim izmišljotinama i ogovaranju. A Staljin je
najiskreniji, najpravičniji i najpošteniji čovek koga sam ikada upoznao.
Ovim odlikama može i da zahvali svoj ogromni i nestvarni uticaj u
Rusiji. Pre nego što sam ga video, mislio sam da svoj položaj zasniva na
strahu koji uliva, ali sada sam uveren da ga pre svega drži to što ga se
niko ne boji i što ga svi primaju s poverenjem“!?
Zalud je Zagrepčanin Mirko Kus Nikolajev oduševljeno govorio da
je karakter upravo opredeljujuća karakteristika političkog lika Trockog:
„Karakter i zavidna kultura. Možda i preterana beskompromisnost,
širina pogleda i jaka samosvest. Njegove se ideje mogu prihvatiti ili
odbiti, ali njegova markantna ličnost neće biti izbrisana iz istorije, uz sav
trud staljinističkih istoričara. On je, van svake sumnje, redak primer
čoveka koji nakon odlaska sa jedne gotovo neograničene vlasti, može u
zatočenju mirno da kaže: ’Dok imam knjiga i dok mogu da radim, ja sam
47
