Page 46 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 46

Tolbuhinom, ali se predomislio i, zakratko, zagrejao za inicijativu
                                    ć
                         ć
               Lorkovi a     i  Voki a  i  povezivanje    sa  zapadnim    saveznicima.     I  od  toga  je
               odustao, a ministre Lorkovića i Vokića streljao kao zaverenike.
                     Prilično narušenog vida, otišao je Ciliga iz Beča, gde se nalazio na
               specijalističkom lečenju, u Berlin na „studijsko putovanje i u posetu
               hrvatskom poslanstvu“. Ne zna se tačno šta je i za koga tamo radio i šta
               je zapravo želeo tim samoubilačkim korakom u trenutku kad je bilo
               jasno   da ć e  sile  Osovine   doživeti   poraz.   On   je  samo   napisao   kako   se  u
               drugoj polovini avgusta 1944. našao u Berlinu i da je, recimo, sa

               Šlimanovom nećakom u Institutu Antikominterne razgovarao o Troji i
               Mikeni. Ispred Rusa se sa specijalnom železničkom kompozicijom
               hrvatskog      poslanstva      sklonio    u   Bavarsku,      odakle     je  pobegao      u
               Švajcarsku. Posle rata živi u Parizu i Rimu, piše za različite desničarske
               listove, a sam izdaje proustaški časopis Na pragu sutrašnjice, s motom

               „Konfederacija ili časan razlaz“.
                     Svuda po svetu štampaju se nova izdanja njegove knjige U zemlji
               velike laži, koja ga je, kad se 1937. godine prvi put pojavila u izdanju
               pariskog Galimara, učinila jednim od vodećih antistaljinista u Evropi. Tu
               Ciliga govori o svom odlasku u Moskvu, prvim susretima sa
               jugoslovenskim političkim emigrantima, koji mu pričaju o strahotama

               staljinizma, teškom položaju ruskih radnika i seljaka i svom razočaranju
               u socijalizam.
                     Na saslušanju u Lenjingradu dr Ante Ciliga je rekao islednicima:
               „Došli smo u SSSR da ispitamo ovdašnje prilike i sada jugoslovensku
                      č
               radni ku    klasu   ho emo     da  izvestimo    o  našoj  misiji.  Ako   me  vi,  umesto
                                      ć
               da me pustite da odem na zapad, pošaljete na istok, znajte da me nećete
               zaplašiti, jer znam da ću i tamo naći svoju sabraću.“ Sa bivšim članovima
                                              ć
                                                     č
               CK    KPJ   Stankom     Dragi em     ( ije ć e  poslednje    dane   i  smrt,  kad   ga   je
               NKVD bacio sa stene u more na ostrvu Sekirina Gora, ovekovečiti Karlo
               Štajner),   Mustafom     Dedi em      i  Stefanom   Eberlingom,      poslat  je  na  Ural.
                                              ć
               Pošto   su  od   viših  instanci  u  Moskvi    tražili  da  im  se,  posle  izdržane    tri
               godine izolacije, dopusti da napuste Sovjetski Savez, kazne su im

               udvostručene. Štrajkovali su glađu, a Ciliga je nožem prerezao vene:
               „Strašna hladnoća. Zima koja traje sedam meseci oduzima mi volju za
               životom. Pojaviše se prvi znaci skorbuta. Zubi i desni oboleše, a roditelji
               pojma nemaju gde im se sin nalazi.“
                     „U središtu Moskve“, primetio je Ciliga, „u ulici Neglina, dva

               koraka     od   Državne     banke,    moglo     se  videti   kako    se   prostitutke    u
               grupama      še u  trotoarom.    Nešto   dalje,  u  Petrovskoj    i  Tverskoj  ulici,  bile
                              ć
               su elegantnije prostitutke. Usred prestonice, u jednoj naročitoj kafani,


                                                           46
   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50   51