Page 46 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Tolbuhinom, ali se predomislio i, zakratko, zagrejao za inicijativu
ć
ć
Lorkovi a i Voki a i povezivanje sa zapadnim saveznicima. I od toga je
odustao, a ministre Lorkovića i Vokića streljao kao zaverenike.
Prilično narušenog vida, otišao je Ciliga iz Beča, gde se nalazio na
specijalističkom lečenju, u Berlin na „studijsko putovanje i u posetu
hrvatskom poslanstvu“. Ne zna se tačno šta je i za koga tamo radio i šta
je zapravo želeo tim samoubilačkim korakom u trenutku kad je bilo
jasno da ć e sile Osovine doživeti poraz. On je samo napisao kako se u
drugoj polovini avgusta 1944. našao u Berlinu i da je, recimo, sa

Šlimanovom nećakom u Institutu Antikominterne razgovarao o Troji i
Mikeni. Ispred Rusa se sa specijalnom železničkom kompozicijom
hrvatskog poslanstva sklonio u Bavarsku, odakle je pobegao u
Švajcarsku. Posle rata živi u Parizu i Rimu, piše za različite desničarske
listove, a sam izdaje proustaški časopis Na pragu sutrašnjice, s motom

„Konfederacija ili časan razlaz“.
Svuda po svetu štampaju se nova izdanja njegove knjige U zemlji
velike laži, koja ga je, kad se 1937. godine prvi put pojavila u izdanju
pariskog Galimara, učinila jednim od vodećih antistaljinista u Evropi. Tu
Ciliga govori o svom odlasku u Moskvu, prvim susretima sa
jugoslovenskim političkim emigrantima, koji mu pričaju o strahotama

staljinizma, teškom položaju ruskih radnika i seljaka i svom razočaranju
u socijalizam.
Na saslušanju u Lenjingradu dr Ante Ciliga je rekao islednicima:
„Došli smo u SSSR da ispitamo ovdašnje prilike i sada jugoslovensku
č
radni ku klasu ho emo da izvestimo o našoj misiji. Ako me vi, umesto
ć
da me pustite da odem na zapad, pošaljete na istok, znajte da me nećete
zaplašiti, jer znam da ću i tamo naći svoju sabraću.“ Sa bivšim članovima
ć
č
CK KPJ Stankom Dragi em ( ije ć e poslednje dane i smrt, kad ga je
NKVD bacio sa stene u more na ostrvu Sekirina Gora, ovekovečiti Karlo
Štajner), Mustafom Dedi em i Stefanom Eberlingom, poslat je na Ural.
ć
Pošto su od viših instanci u Moskvi tražili da im se, posle izdržane tri
godine izolacije, dopusti da napuste Sovjetski Savez, kazne su im

udvostručene. Štrajkovali su glađu, a Ciliga je nožem prerezao vene:
„Strašna hladnoća. Zima koja traje sedam meseci oduzima mi volju za
životom. Pojaviše se prvi znaci skorbuta. Zubi i desni oboleše, a roditelji
pojma nemaju gde im se sin nalazi.“
„U središtu Moskve“, primetio je Ciliga, „u ulici Neglina, dva

koraka od Državne banke, moglo se videti kako se prostitutke u
grupama še u trotoarom. Nešto dalje, u Petrovskoj i Tverskoj ulici, bile
ć
su elegantnije prostitutke. Usred prestonice, u jednoj naročitoj kafani,

46